Flavio Bolsonaro ispred Lule, Brazil ide u drugi krug
Na gotovo 99 odsto prebrojanih glasova desničar vodi sa dva procentna poena prednosti, a njegova Liberalna partija jača i u Kongresu, dok Lula najavljuje preokret u produžecima.
Najveća privreda Latinske Amerike dobila je ishod koji se prati i van kontinenta: Flavio Bolsonaro, kandidat Liberalne partije, osvojio je u prvom krugu predsedničkih izbora oko 47 odsto važećih glasova, a aktuelni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva 44,9 odsto. Nijedan od njih nije prešao polovinu, pa će o predsedniku Brazila biti odlučeno 25. oktobra 2026, u drugom krugu.
Brojke se odnose na gotovo 99 odsto prebrojanih glasova. Bolsonaro ima oko 56 miliona glasova, Lula oko 53 miliona.
Koliki je razmak i šta su pokazali prvi izveštaji?
Birališta su u nedelju, 4. oktobra, zatvorena u 17 časova po lokalnom vremenu, odnosno u 22 časa po srednjoevropskom. Potvrdu da će biti drugog kruga objavio je Viši izborni sud, u trenutku kada je bilo obrađeno 96,78 odsto biračkih mesta. Tada je Bolsonaro imao 47,39 odsto, a Lula 44,74 odsto, dakle skoro isti odnos koji je zadržan do kraja brojanja.
Raniji preliminarni rezultati, koje je prenosio portal Globo, pokazivali su drugačiju sliku: Bolsonaro je u tom izveštaju imao 50,16 odsto, a Lula 41,33 odsto. Kasniji podaci Višeg izbornog suda taj prag od 50 odsto ne potvrđuju.
Pravo glasa imalo je skoro 159 miliona birača. Glasanje je u Brazilu obavezno, a na listiću je bilo 12 kandidata. Osim predsednika, birani su i poslanici na saveznom i pokrajinskom nivou, guverneri i deo senatora.
Ko su dvojica kandidata koji idu u drugi krug?
Lula da Silva ima 80 godina, učestvuje na sedmim predsedničkim izborima i traži četvrti, neuzastopni mandat posle karijere duge skoro pet decenija. Ako pobedi, preuzeće dužnost sa 81 godinom i postaće prvi Brazilac koji je zemljom upravljao četiri puta.
Flavio Bolsonaro ima 45 godina i prvi put se kandiduje za predsednika. On je najstariji sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koji je zemljom upravljao od 2019. do 2022. i danas izdržava kaznu od 27 godina zatvora zbog planiranja državnog udara posle izbornog poraza 2022. Ako pobedi, dužnost bi preuzeo 5. januara 2027, na mestu koje je zauzimao njegov otac.
Dvojica kandidata predstavljaju suprotstavljene delove političkog spektra i razilaze se oko brojnih pitanja, od borbe protiv organizovanog kriminala do odnosa Brazila sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.
Zašto rezultat nije u skladu sa anketama?
Većina anketa pre izbora predviđala je drugi krug, ali sa Lulom na prvom mestu. Bolsonaro je umesto toga ostvario prednost od dva procentna poena, što je otvorilo pitanje zašto su poslednja istraživanja potcenila njegovu podršku. Za drugi krug, ankete su pre glasanja pokazivale da su dvojica kandidata gotovo izjednačena.
Analitičari su agenciji Rojters objasnili da je Bolsonaro možda dobio „protestne glasove“ birača koji su možda više voleli nekog drugog kandidata, ali su pobedu nad Lulom smatrali prioritetom. Mnogi od njih trebalo je da se priklone Bolsonaru tek u drugom krugu. Politički analitičar Rafael Favetti rekao je za Rojters:
„Protestni glas nagoveštava ono što sledi u drugom krugu. Iako bi to sada trebalo da koristi Flaviju Bolsonaru, njegov potencijal za rast u drugom krugu opada upravo zato što je ta podrška već unapred potrošena.“
Sam Bolsonaro je u nedelju poručio da rezultati pokazuju da Brazilci žele promenu. Lula je rekao da su glasovi bili „neočekivani“, ali da će se u drugom krugu vratiti jači.
„Priznajem, bio sam ubeđen da ću pobediti u prvom krugu. Utakmica tek počinje. Nalazimo se u produžecima. U produžecima ćemo pridobiti brazilski narod“, rekao je osamdesetogodišnji predsednik.
Šta se dešava u Kongresu i ko odlučuje o drugom krugu?
Pošto je razlika među vodećom dvojicom mala, u središtu borbe narednih tri nedelje nalaze se birači ostalih deset kandidata. Ronaldo Kajado i Renan Santos osvojili su zajedno oko 5,3 miliona glasova i ranije su izjavili da u drugom krugu neće podržati nijednog kandidata.
Desnica je ojačala i u zakonodavnoj vlasti. Liberalna partija je, prema preliminarnim rezultatima, na putu da postane najveća grupa u Predstavničkom domu. Mišel Bolsonaro, maćeha Flavija Bolsonara i bivša prva dama, izabrana je u Senat u Federalnom distriktu, što je njena prva izabrana funkcija, a njegov brat Karlos Bolsonaro izabran je u Senat u državi Santa Katarina.
Andre Pagliarini, docent za istoriju i međunarodne studije na Državnom univerzitetu Luizijana i autor knjige o Luli, rekao je za Al Džaziru:
„Činjenica da su kandidati krajnje desnice za zakonodavna tela premašili sva očekivanja govori da bolsonaristički projekat ima dublje utemeljenje u narodu nego što su mnogi očekivali. Milioni Brazilaca očigledno osećaju da desnica najbolje odražava njihove vrednosti i viziju budućnosti.“
Rezultati Kongresa važe i posle izborne noći. Oba doma i do sada su bila pod dominacijom konzervativnih poslanika, pa bi jače prisustvo desnice Luli otežalo da sprovede svoj program ako osvoji još jedan mandat. Bolsonarova pobeda, sa druge strane, ostavila bi mu više prostora za lične prioritete, uključujući obećanje da će tražiti amnestiju za oca.
Drugi krug je zakazan za 25. oktobar.
