Vlada Srpske i DCI Group: ugovor od 750.000 dolara
Američki registar stranih agenata pokazuje da je agencija koju je Banjaluka angažovala navedena kao distributer sajta koji traži sankcije bivšem visokom predstavniku.
Pitanje kako vlada Republike Srpske troši novac na nastup u Vašingtonu tiče se i Srbije, jer je reč o susednom entitetu čije se poteze prema Sjedinjenim Državama u regionu prate pažljivo. Istraživanje sarajevskog Detektora, objavljeno 5. oktobra, povezuje ugovor Banjaluke sa američkom agencijom DCI Group i sajt koji traži sankcije za bivšeg visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita (Christian Schmidt).
Šta piše u američkom registru stranih agenata
Ugovor sa agencijom DCI Group AZ, LLC u ime Vlade Republike Srpske potpisao je Nemanja Kovačević, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju. Dokument je dostupan u američkom registru stranih agenata, poznatom po skraćenici FARA, a njegova vrednost je 750.000 dolara, što je oko 1,2 miliona konvertibilnih maraka. Ugovor važi od februara 2026. do 31. decembra iste godine.
Kao cilj se navodi pomoć u komunikacionim naporima usmerenim na izgradnju čvršćih odnosa sa Sjedinjenim Državama. Izvori koje smo pregledali govore o vrednosti ugovora, ne o iznosu koji je do sada stvarno isplaćen, pa se ta razlika ne sme zamagliti.
DCI Group se na svojoj zvaničnoj stranici predstavlja kao agencija za odnose s javnošću koja se bavi komunikacijama i strateškim savetovanjem, a o sebi piše da su to „prekaljeni politički operativci, komunikacijski stratezi, industrijski stručnjaci i kreativni profesionalci s reputacijom pobjeđivanja u najtežim bitkama”.
Kakve veze ta agencija ima sa sajtom o sankcijama?
Detektor je utvrdio da se DCI Group u registru navodi kao distributer sadržaja sajta Sanctionchristianschmidt.com, i to u ime Republike Srpske. Domen je registrovan 16. septembra 2026, dakle tokom izborne kampanje u Bosni i Hercegovini.
Na sajtu stoji da je Šmit „vladao BiH s neograničenim ovlastima, iako ga nikada nije odobrilo Vijeće sigurnosti UN-a”, kao i da je koristio ovlašćenja Ureda visokog predstavnika „kako bi unaprijedio interese muslimanskih Bošnjaka na štetu bosanskih Srba”. Navodi se i da je „nezakonito smijenio demokratski izabranog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika”. Taj deo priče ima sudsku podlogu koja govori drugačije: Apelaciono vijeće Suda BiH potvrdilo je presudu kojom je Milorad Dodik osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, nakon čega mu je oduzet mandat, dok je ostao na čelu SNSD-a. Prema presudi, radnje zbog kojih je osuđen preduzimao je od 1. do 9. jula 2023. u Banjaluci.
Sajt iznosi i tvrdnje o izbornom zakonodavstvu: da su nove glasačke mašine povezivane sa prevarama na izborima u Iraku, Demokratskoj Republici Kongo i na Filipinima, i da izmene ugrožavaju tajnost glasanja.
Prema navodima sa istog sajta, američka kongresmenka Selest Maloj (Celeste Maloy) pozvala je Ministarstvo finansija SAD da ispita da li su Šmit i članovi Centralne izborne komisije BiH počinili radnje koje podležu sankcijama po programu Global Magnitsky, u vezi sa Dodikovim uklanjanjem sa funkcije. Detektor tu tvrdnju prenosi sa sajta i nije samostalno potvrdio da takvo pismo postoji. Isti list piše da su se Dodik i Željka Cvijanović, članica Predsedništva BiH, sa Maloj sastali u februaru 2026. Detektor nije kontaktirao Maloj preko njenih zvaničnih naloga.
Šta kažu sagovornici i ugovorna strana
Harun Išerić, asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, ocenio je za Detektor da je potez deo šireg narativa koji promoviše rukovodstvo Republike Srpske. Rekao je:
„Rasistički i nedemokratski narativ koji se promoviše ima za cilj potkopavanje ‚demokratskih i fer izbora’, kao i diskriminaciju muslimana odnosno Bošnjaka kao konstitutivnog naroda.”
Išerić je podsetio da je Centralna izborna komisija ranije kažnjavala one koji iznose neistine o izbornim tehnologijama. O pismu kongresmenke rekao je da mu značaj umanjuje to što ga je potpisala samo jedna članica Predstavničkog doma i što za njene stavove nije obezbeđena šira podrška, ali je dodao:
„Mada, nikada ne treba potcijeniti i ovakve ‚manje’ korake koji su rezultat lobističkih aktivnosti.”
Kovačević je Detektoru odgovorio da ne može da otkrije da li je sajt deo ugovora potpisanog sa agencijom, jer „svi ugovori nose oznaku tajnosti”. Išerić je to ocenio kao praksu koja ne doprinosi transparentnosti vlasti, a ugovore je opisao ovako:
„Ovakvi ugovori, za koje RS ima historijat zloupotrebe radi urušavanja ustavnih vrijednosti i Ustava BiH, ne bi smjeli biti sakriveni i nedostupni javnosti. Ustavobranitelji moraju tražiti uvijek načine da pristupe ugovorima i osporavaju takve pred Ustavnim sudom BiH.”
Detektor je upit za komentar poslao agenciji DCI Group, Centralnoj izbornoj komisiji i Uredu visokog predstavnika, ali do objave teksta nije dobio odgovor.
Nije prvi put da Banjaluka plaća lobiste
Isti list je ranije objavio istraživanje prema kojem su vlasti Republike Srpske na lobiranje u Sjedinjenim Državama potrošile oko deset miliona maraka budžetskog novca. Analiza finansijskih izveštaja američkih lobista pokazala je, kako piše Detektor, da je deo novca usmeren na plaćanje ručkova i stanova u Banjaluci.
Detektor je podsetio i na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine kojom je zabranjeno budžetsko finansiranje lobiranja iz Republike Srpske. Iz Vlade Republike Srpske su tu odluku ocenili kao politički motivisanu. Ugovor sa DCI Group je, prema registru, potpisan u februaru 2026, a pitanje da li je njegov predmet i sajt za sankcije Šmitu za sada ostaje bez zvaničnog odgovora, pošto ga Vlada pokriva tajnošću.
