Napad dronova kod Bugarske: potonuo brod, drugi u plamenu
Dva teretna broda pogođena su u bugarskoj ekonomskoj zoni Crnog mora, dan posle potapanja broda sa kukuruzom kod Rumunije. Vlasnik drona nije utvrđen, a Sofija se spori oko odgovora.
Napad dronova na dva trgovačka broda u isključivoj ekonomskoj zoni Bugarske, u Crnom moru, dogodio se u utorak 6. oktobra, potvrdila je kancelarija predsednice Ilijane Jotove, a prema bugarskim medijima jedan od brodova je potonuo. Bugarska i Rumunija, obe članice EU i NATO i obe susedi Srbije, tako su dva dana zaredom dobile rat iz Ukrajine u sopstvenim vodama.
Šta se zna o brodovima i mestu napada
Pogođeni su teretni brod Alfa Watan pod zastavom Toga (IMO 7510884) i teretni brod Able pod zastavom Palaua (IMO 9001136). Nijedan nije plovio pod bugarskom zastavom. Prema podacima koje prenose bugarski portali, Alfa Watan je pretrpeo teška oštećenja trupa i potonuo istočno od rta Sveti Atanas i grada Bjala. Na brodu Able izbio je požar, pa je svih 18 članova posade napustilo plovilo.
Mornare je preuzeo bugarski trajekt Dioscuria, koji je preusmeren na mesto napada. Neki od spasenih povređeni su i na trajektu im je pružena prva pomoć, dok bugarske jedinice koordinišu njihov prevoz do zdravstvenih ustanova na kopnu. U potrazi učestvuju i brodovi rumunske obalske straže i helikopter, javlja rumunsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Izvori se razilaze oko udaljenosti. TASS navodi da se operacija spasavanja vodi oko 80 nautičkih milja od bugarske obale, Novinite piše o oko 80 milja, a u jednom od svojih naslova o udaljenosti od 80 kilometara od Bjale. Bugarska predsednica je u saopštenju navela samo da su dva broda pogođena dronovima u bugarskoj zoni, bez daljih detalja.
Šta se zna o posadi Alfa Watana?
Zvaničnih podataka o sudbini posade potonulog broda, prema ukrajinskom UNN-u i ruskom TASS-u, u prvim satima nije bilo. Novinite je kasnije napisao da je rumunsko Ministarstvo unutrašnjih poslova prijavilo dvoje poginulih i 11 spasenih u vezi sa incidentom. To su tačno one brojke koje je isto ministarstvo dan ranije saopštilo za drugi brod, potopljen u rumunskoj zoni, pa je moguće da je reč o ponovljenom podatku, ali to izvori ne potvrđuju. Dok bugarske vlasti ne objave sopstveni bilans, brojka za Alfa Watan ostaje neutvrđena.
Ni čiji su dronovi nije poznato. Portal Maritime.bg piše da su napadi bili koordinisani i da su meta bili komercijalni brodovi u tom području, a okolnosti i vlasnika letelica, prema Novinite, tek treba istražiti. Moskva se u izvorima koje smo pregledali nije oglasila.
Dan ranije: Royad Mammadov u rumunskim vodama
U ponedeljak 5. oktobra, oko 11 sati po lokalnom vremenu, u rumunskoj ekonomskoj zoni zapalio se i potonuo brod Royad Mammadov, oko 30 nautičkih milja južno od Svetog Đorđa u okrugu Tulča. Plovilo u turskom vlasništvu, pod zastavom Svetog Kitsa i Nevisa, vozilo je kukuruz iz ukrajinske luke Izmail u Italiju. Na brodu su bili državljani Azerbejdžana i Indije.
Rumunsko ministarstvo je saopštilo da je 11 članova posade spaseno i da su pronađena dva tela. Uzrok požara nije navelo. Za napad je ruske dronove optužio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski:
„Rusija dosledno bira teror i potapanje civilnih brodova umesto normalne pomorske plovidbe.“
Zelenski je to napisao na društvenim mrežama 5. oktobra, uz tvrdnju da su brod pogodila dva ruska drona u neutralnim vodama. Prema njegovim rečima, poginuo je kapetan, a sudbina jednog člana posade tada je još bila nepoznata. Rumunske vlasti uzrok požara nisu utvrdile, a Rusija se nije oglasila.
Rumunsko Ministarstvo unutrašnjih poslova u saopštenju o tom brodu navelo je: „Jedanaest članova posade je spaseno. Pronađene su i dve preminule osobe.“
Hitan sastanak u Sofiji i spor oko Konsultativnog saveta
Premijer Rumen Radev sazvao je hitan sastanak sa ministarstvima odbrane, unutrašnjih poslova, saobraćaja i životne sredine, kancelarijom predsednice i službama bezbednosti. Obraćanje medijima najavljeno je za 11.15. Novinite navodi da je Radev napad ocenio kao neprihvatljivo kršenje međunarodnog prava.
Opozicija je istovremeno pritisla predsednicu. Zahtev je da Jotova sazove Konsultativni savet za nacionalnu bezbednost, telo u kom sede ministri, šefovi službi i predstavnici svih poslaničkih grupa. Po zakonu zaseda najmanje jednom u tri meseca, a Jotova, koja je funkciju preuzela u januaru 2026, nije ga sazvala nijednom. Posle eksplozija i požara u fabrici oružja Emco u septembru rekla je da to „razmatra“, ali sednice nije bilo.
Ivajlo Mirčev, kopredsednik Demokratske Bugarske, rekao je:
„Danas su ovi trgovački brodovi pogođeni u isključivoj ekonomskoj zoni Bugarske. Da li je gospođa Jotova spremna da sazove takav Konsultativni savet za nacionalnu bezbednost?“
Mirčev je dodao da je rat već 300 kilometara od Bugarske i da postoje potopljeni brodovi u njenoj zoni. Lider stranke Nastavljamo promenu Asen Vasilev poručio je u izjavi koju prenosi Sofia Globe:
„Nažalost, očigledno u ovom trenutku nemamo pravog predsednika Republike Bugarske, vrhovnog komandanta.“
Vasilev je podsetio i da je načelnik Generalštaba već podneo ostavku zbog neslaganja sa političkim rukovodstvom, uprkos udvostručenom budžetu vojske. Andrej Gjurov, predsednički kandidat koga podržavaju Demokratska Bugarska i drugi, a koji je u anketama drugi iza Jotove, napisao je da se na napad na bugarsku teritoriju predsednica nije oglasila nijednom rečju. Jotova se u izvorima koje smo pregledali do tada nije javno izjasnila o zahtevu za sednicu.
Spor ima i izbornu pozadinu: Jotova se na jesenjim izborima bori za predsednički mandat, a prema Sofia Globe njena kampanja je za utorak otkazala sve predizborne događaje. Obraćanje premijera Radeva posle hitnog sastanka biće prvi zvanični odgovor Sofije na napad.
