Plavšić sahranjena u Banjaluci, govorili Dodik i Čavić
Posle opela u Crkvi Svete Trojice i komemoracije u Banskom dvoru govorili su Dodik i Čavić, a Slobodna Evropa beleži da nije bilo zvaničnika Srbije.
Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, sahranjena je u Banjaluci 7. oktobra, šest dana pošto je preminula u Beogradu. Ispraćaj je obuhvatio opelo u Crkvi Svete Trojice i komemoraciju u Banskom dvoru, a Radio Slobodna Evropa beleži da komemoraciji nije prisustvovao nijedan zvaničnik Srbije, iako je Plavšićeva umrla u Beogradu i iako je dan ranije tamo održan prvi oproštaj.
Plavšićeva je preminula 1. oktobra u 96. godini. Kovčeg je posle beogradskog oproštaja, održanog 6. oktobra, prevezen u Banjaluku. Vlada Republike Srpske formirala je Odbor za sahranu, koji je zadužen za organizaciju komemoracije i sahrane, a odluka je doneta na telefonskoj sednici.
Šta se u Banjaluci dogodilo 7. oktobra?
Opelo je u Crkvi Svete Trojice služio mitropolit banjalučki Jefrem. Uz kovčeg je stajao počasni vod Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, a pored njega su bili položeni venci Milorada Dodika, predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića i srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović.
U Banskom dvoru počasna straža MUP-a Republike Srpske stajala je uz Plavšićevu fotografiju, ispred koje su bila izložena njena odlikovanja. Organizovano je i upisivanje u knjigu žalosti, u koju su se prvi upisali najviši zvaničnici Republike Srpske.
Izvori se razilaze oko detalja sahrane. N1 je najavio da će sahrana početi u 13.00 časova na groblju Sveti Pantelija, dok Radio Slobodna Evropa navodi gradsko groblje u Banjaluci. RTRS je vest da je Plavšićeva sahranjena objavio u 13.10.
Ko je govorio na komemoraciji i ko je došao?
Govorili su lider SNSD Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske Dragan Čavić i novinarka Mira Lolić Močević. Poruka sa skupa, kako prenosi RTRS, bila je da će Plavšićeva biti upisana u srpsku istoriju velikim slovima kao prva žena predsednik, borac za srpski narod i Republiku Srpsku.
Dodik je rekao:
Plavšićeva je pružala šansu drugima i žrtvovala svoj komoditet izvanrednog intelektualca za političku borbu za Republiku Srpsku.
I dodao:
Plavšićeva se borila za srpski narod i njen jedini kriterijum u politici je bio da li se dovoljno borite ili ne za srpski narod.
Čavić je govorio o kraju života koji je, kako je istakao, bio vezan za najteže godine srpskog naroda u BiH na kraju 20. veka. Na kraju je poručio:
Plavšićeva je dio ove istorije i zato danas kao Srbin ne mogu prihvatiti isključivost i zaslijepljenost svih onih koji čitav njen život svode samo na jednu nesrećnu presudu.
Novinarka Mira Lolić Močević rekla je: “Biljana Plavšić će za mene zauvijek biti predsjednica Biljana Plavšić”, pa dodala: “Upisana je u srpskoj istoriji velikim slovima kao prva žena predsjednik. Tako i zaslužuje.”
Među prisutnima su bili:
- ministri u Vladi Republike Srpske Goran Selak i Željko Budimir
- predsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Dragoljub Mirjanić
- predsednik Ustavnog suda Republike Srpske Džerard Selman
- v. d. direktora Kancelarije za međunarodnu saradnju Ana Trišić Babić
- bivši predsednik Narodne skupštine Dragan Kalinić i bivši direktor Policije Dragomir Andan
- nekadašnji predsedavajući Saveta ministara Svetozar Mihajlović, bivši premijer Radovan Višković i bivši predsednik DNS-a Marko Pavić
- profesor Radomir Lukić
Šta o Plavšićevoj kaže presuda iz Haga?
Govori iz Banskog dvora i presuda iz Haga čitaju se danas jedni uz drugu. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je Plavšićevu 27. februara 2003. na 11 godina zatvora zbog progona Bošnjaka, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva u 37 opština u Bosni i Hercegovini tokom 1992. Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, ona je krivicu priznala, a sporazumom su odbačene ostale optužbe, uključujući i onu za genocid. Puštena je na slobodu 27. oktobra 2009. godine, a iz Švedske je, navodi Slobodna Evropa, avionom Vlade Republike Srpske prebačena u Beograd, gde ju je na pisti dočekao tadašnji premijer Milorad Dodik.
Dodik je pre komemoracije izjavio da Plavšićeva “zaslužuje sve počasti”. Pre politike bila je univerzitetski profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu.
Zašto nijedan zvaničnik Srbije nije došao u Banski dvor, izvori ne objašnjavaju. Radio Slobodna Evropa samo beleži da ih na skupu nije bilo.
