Darijana Filipović najavila kancelariju u Mostaru

Darijana Filipović (HDZ BiH), novoizabrana članica Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda hrvatskog naroda, najavila je da će uz sedište u Sarajevu otvoriti Kancelariju hrvatskog člana Predsedništva u Mostaru i da će pregledati rad diplomatsko-konzularne mreže BiH. Za Srbiju, kao susednu državu, to nije samo unutrašnja stvar Sarajeva: najave se tiču spoljne politike i ambasadora, a ni prvu zvaničnu posetu Filipović još nije otkrila, osim što bi volela da to bude Hrvatska.

Filipović je o početku mandata govorila za RTV Herceg-Bosne. Jedan od prvih koraka nakon stupanja na dužnost biće razgovor sa druga dva člana Predsedništva, Denisom Bećirovićem i Željkom Cvijanović. Prema njenim rečima, na početku treba utvrditi pitanja oko kojih postoji saglasnost, pre svega evropski put BiH i stabilnost institucija.

Kako Filipović gleda na priču o preglasavanju?

Tokom kampanje i posle nje govorilo se o odnosu 2:1 u tročlanom Predsedništvu, a ona je na to odgovorila ovako:

„Slušala sam i tokom ove kampanje i posle kampanje te priče o odnosu 2:1, 1:2 i o tome ko će koga preglasavati. Predsedništvo Bosne i Hercegovine postoji upravo da bismo mi radili svoj posao u skladu sa svojim ovlašćenjima, u korist onih koji su nas birali, ali isto tako i u opštu korist Bosne i Hercegovine. Želja mi je da naš mandat promeni percepciju Predsedništva, od institucije koja je izvor sukoba i neslaganja do oglednog primera kako Bosna i Hercegovina može da funkcioniše“

Zašto kancelarija u Mostaru, a ne paralelna institucija?

Filipović je potvrdila da namerava da otvori kancelariju u Mostaru i odbacila tumačenje da bi time nastala nova institucija. Prema njenom objašnjenju, prostor bi trebalo da omogući neposredniji rad i komunikaciju sa građanima, posebno sa biračima od kojih je dobila najveću podršku. Poručila je:

„Sedište Predsedništva Bosne i Hercegovine jeste u Sarajevu, ali hrvatska članica Predsedništva može imati svoju kancelariju u Mostaru i to nisu paralelne institucije, kako se pokušalo meni pripisati. To bi trebalo da bude prostor gde hrvatska članica Predsedništva može da radi i prima ljude, tako da je sedište u Sarajevu, a Mostar će dobiti Kancelariju hrvatskog člana Predsedništva“

Šta znači pregled diplomatsko-konzularne mreže?

Filipović je još tokom kampanje govorila o mogućim promenama među ambasadorima BiH, a sada je rekla da od te namere nije odustala. Eventualne smene, kako je obrazložila, ne bi trebalo da budu politička odmazda nego procena rada, rezultata i efikasnosti mreže. Najavila je i analizu načina na koji BiH trenutno predstavljaju diplomate širom sveta:

„Želim da napravim jedan ozbiljan, profesionalan pregled diplomatsko-konzularne mreže jer moramo znati ko nas predstavlja, gde smo predstavljeni i kakvi su rezultati. Prema mom mišljenju, diplomatija ne može da postoji sama radi sebe i tamo gde to ne funkcioniše, treba nešto menjati“

Zemlju prve zvanične posete saopštiće na početku mandata.

Šta očekuje od novog Veća ministara?

Filipović je rekla da imenovanje predsedavajućeg Veća ministara zavisi od dogovora parlamentarnih većina, a da Predsedništvo u tom procesu ima jasno određenu ulogu. Od novog saziva izvršne vlasti traži program oslonjen na evropski put, energetsku stabilnost, infrastrukturu, privredu i investicije:

„Veće ministara kao izvršna vlast treba da ima jasan program, ali pre svega treba da ima demokratski kapacitet da donosi odluke. Ono što očekujem, osim programa koji treba da bude zasnovan pre svega na evropskom putu Bosne i Hercegovine, jeste i rad na energetskoj stabilnosti, infrastrukturnim projektima, privredi i investicijama“

Evropske integracije, smatra Filipović, ne smeju ostati samo deo političke i spoljnopolitičke retorike. Put ka EU mora da prate unutrašnje reforme čije rezultate građani osećaju u svakodnevnom životu, a kao primere navela je bezbednije saobraćajnice i funkcionalnije institucije. Hrvatsku vidi kao jednog od ključnih saveznika BiH u tom procesu.