Rubio kaže da je Ormuz otvoren, Garda da je zatvoren

Dve verzije stanja u Ormuskom moreuzu stigle su u sredu, 7. oktobra 2026, u razmaku od nekoliko sati, i ne mogu obe da budu tačne. Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je novinarima u Atini da je moreuz otvoren i da je Iran izgubio kontrolu nad njim, a Mohamad Reza Nagdi, savetnik glavnog komandanta Revolucionarne garde, poručio je da je prolaz zatvoren i da će tako ostati. Za Srbiju, koja naftu i derivate kupuje po svetskim cenama, to nije udaljen spor: ono što se dešava u moreuzu odražava se na cenu nafte, a ta cena važi i za srpske uvoznike.

Šta je Rubio rekao u Atini o Ormuskom moreuzu?

Rubio je govorio tokom posete Grčkoj. Tvrdnju o saobraćaju izneo je izričito:

„Ormuski moreuz je otvoren. Sada otuda izlazi skoro jednako mnogo nafte kao pre početka ovog sukoba. Dakle, izgubili su potpunu kontrolu nad moreuzom.“

U citiranim rečenicama nema nijednog broja: ni količine u barelima, ni broja tankera. Rubio je dodao da su sankcije Iran gurnule u „potpuni i kompletni slobodni pad“ i da se njegova privreda približava stanju u kakvom je bilo malo zemalja na svetu. Prema njegovim rečima, svaki dolar koji dobiju „radikalni šiitski klerici“ odlazi na Hezbolah i Hamas. Naveo je i da Teheran nije iskoristio više prilika da postigne dogovor sa Sjedinjenim Državama o nuklearnom programu, a da je pokušavao da izgradi konvencionalne kapacitete „toliko masivne da bi postali nedodirljivi“.

Uslov Vašingtona ostao je isti, i Rubio ga je ponovio:

„Iran ne sme da ima nuklearno oružje, tačka, kraj priče. A sve što pristanu da prihvate, a što bi bilo prihvatljivo za Sjedinjene Države, mora biti nešto što obezbeđuje da Iran nikada neće imati nuklearno oružje.“

Šta na to odgovara Revolucionarna garda?

Nagdi je istog dana tvrdio suprotno. Prema prevodu koji je objavio Iran International, rekao je:

„Ormuski moreuz je zatvoren, a oružane snage imaju punu kontrolu nad njim. Ovo stanje će trajati dok se ne ispune legitimni zahtevi Irana.“

Nagdi je dodao da će iranske snage blokirati i rute kroz moreuz koje je nazvao neovlašćenim. Njegove reči, prema istom izveštaju, stigle su nekoliko sati posle Rubiove izjave.

Portparol iranske vojske Mohamad Akraminija govorio je istog dana o budućim potezima. Rekao je da je promena doktrine ubrzana pod pokojnim načelnikom Generalštaba i da je primenjena u nedavnom ratu, a zatim: „Ako bude potrebno, izvešćemo preventivne operacije u budućnosti kako bismo odvratili neprijatelja od bilo kakve agresije ili napada.“

Ko može da potvrdi šta se zaista dešava u moreuzu?

Za sada nijedan od pročitanih izveštaja ne nudi nezavisno merenje. Rubio govori o „skoro istoj“ količini nafte, Nagdi o „punoj kontroli“, a obe izjave su političke poruke, ne podaci o plovidbi. Podatak o broju tankera koji su prošli moreuzom odgovorio bi na pitanje bolje od obe izjave, ali ga ni jedan od izveštaja ne navodi.

Razlika se vidi i u pitanju ekonomije. Rubio govori o „slobodnom padu“, a list Iran International podseća da je predsednik SAD Donald Tramp u utorak ukazao na ostavku iranskog ministra nafte i na inflaciju koju je procenio na skoro 300 odsto kao dokaz pritiska na Teheran. Mohsen Paknejad, bivši ministar nafte, odgovorio je da ostavka nema veze s tim:

„Moja ostavka nema nikakve veze sa Trampovim tvrdnjama, a proizvodnja i izvoz nafte nastavili su se čak i pod sankcijama i blokadom.“

Državni mediji su u nedelju javili da je Paknejad otišao iz „ličnih razloga“, a vršilac dužnosti ministra postao je Hamid Bovard, direktor državne Nacionalne iranske naftne kompanije.

Šta se još čulo istog dana?

Sreda je bila i treća godišnjica napada Hamasa na Izrael od 7. oktobra 2023. Načelnik iranskog Generalštaba Ali Abdolahi izdao je izjavu u kojoj je pomenuo ubistva Kasema Sulejmanija, Hasana Nasralaha, Ismaila Hanije i Jahje Sinvara, a napad opisao rečima: „7. oktobar je odbrambenu strategiju Fronta otpora pretvorio u ofanzivnu strategiju da se zakonito brani palestinski narod i njegova zemlja.“ Dodao je da će „odbrana palestinskog pitanja“ ići dalje po politici koju je odredio vrhovni vođa Modžtaba Hamnei.

Iranski princ u egzilu Reza Pahlavi poručio je Izraelu solidarnost i optužio Islamsku Republiku da je naoružavala Hamas. Zaključio je:

„Slobodan Iran biće prijatelj i partner Izraelu. Trajan mir i stabilnost za oba naša naroda doći će tek padom Islamske Republike.“

Saudijski Aramko, prema pisanju Financial Timesa koje je prenela ista redakcija, zbog rata sa Iranom teže odlučuje o budućnosti svog gasnog poslovanja, iako su više cene nafte donele rekordne prihode. Tamo se navodi i da bi izlazak na berzu bio težak dok je saudijska energetska infrastruktura izložena mogućim novim iranskim napadima.