Irkutsk i kuga: Vašington traži podatke od Moskve

Stejt department je u utorak 6. oktobra, prema izvoru upoznatom sa situacijom koji je govorio za CNN, uputio Moskvi demarš, formalnu diplomatsku poruku kojom traži dodatne podatke o smrti laborantkinje u Irkutskom naučnoistraživačkom institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka. Ruske vlasti tvrde da kuge u Irkutsku nema, dok se američki zvaničnici žale da dobijaju malo informacija, a četiri države Centralne Azije već kontrolišu svoje granice.

Zahtev je potvrdio i portparol Stejt departmenta, koji je za CNN rekao: „Zvanično smo zatražili dodatne informacije od ruske vlade. Takođe smo u zvaničnoj komunikaciji sa drugim zemljama širom sveta kako bismo razmenili informacije.”

Šta se zna o smrti Darje Šipilove?

Preminula je Darja Šipilova (28), laborantkinja instituta. Nezavisni regionalni medij Ljudi Bajkala navodi da je hospitalizovana 29. septembra. CNN piše da se veruje da je umrla u bolnici u Šelehovu, gradu oko 19 kilometara jugozapadno od Irkutska, krajem prošle nedelje, a njena prijateljica rekla je tom mediju da je to bilo 2. oktobra, bez potvrde drugih detalja. Al Džazira, pozivajući se na ruske medije, navodi da je umrla u petak, uz sumnju na plućnu kugu. Zvanično potvrđenih datuma nema.

CNN piše i o nepotvrđenim navodima da joj je pozlilo posle mogućeg curenja iz laboratorije ili da se zarazila putujući u drugi region.

Šta kaže Rusija o uzroku smrti?

Rospotrebnadzor, ruska služba za zaštitu prava potrošača, saopštio je da je uzrok smrti upala pluća nepoznatog porekla i da kod zaposlenih koji su bili u kontaktu sa njom u proteklih deset dana nije otkriven nijedan slučaj kuge. Prema Al Džaziri, ta služba navodi da je utvrđen što širi krug osoba iz njenog okruženja i da su one smeštene pod bolničku medicinsku kontrolu uz svakodnevne laboratorijske analize.

Institut je u saopštenju naveo da obdukcija nije otkrila mikroorganizme povezane sa njenim radom, da su nađena dva slučaja kovida 19 i dva slučaja rinovirusa i da nisu otkriveni patogeni drugih zaraznih bolesti. Al Džazira primećuje da nije jasno da li to znači da smrt nema veze sa kugom. Reč je o tvrdnji instituta, nezavisne potvrde nema.

Elena Sofina, zamenica načelnika Šelehovskog okruga, u kojem je jedna bolnica stavljena u karantin, rekla je da nijedna „opasna dijagnoza” nije potvrđena i da je 60 odsto onih koji su iz predostrožnosti izolovani već pušteno. Lokalni mediji ranije su pisali o oko 200 ljudi u karantinu, a prema CNN-u, oko 60 zaposlenih instituta je izolovano. Al Džazira u naslovu svog teksta navodi da ruske vlasti poriču da su uvele protivkužne mere, a u istom tekstu citira zamenicu načelnika o karantinu u šelehovskoj bolnici.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je u utorak da je rizik van Rusije veoma nizak, a u Ženevi su naveli da im je Moskva rekla da u gradu Irkutsku nema slučajeva kuge.

Kako reaguje Vašington?

Državni sekretar Marko Rubio rekao je novinarima u utorak: „Na Rusiji je da podeli više informacija sa svetom.” Odmah zatim je dodao: „Možda je situacija ozbiljnija nego što smo mislili. Ne znamo, ali mislim da bi u ovom trenutku bilo neodgovorno, s obzirom na ograničene informacije koje i dalje imamo, nagađati.”

Američki zvaničnici bili su u kontaktu sa ruskom vladom još prošlog petka, uključujući razmenu zdravstvenih stručnjaka Stejt departmenta i ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a Rubio se nadao da će se ograničena razmena informacija promeniti „u narednim satima i danima”. Prema CNN-u, administracija javno umanjuje neposrednu opasnost i podseća da se plućna kuga leči antibioticima, ali iza kulisa postoji ozbiljna zabrinutost. Dok ne sazna više, Vašington ne uvodi putna ograničenja, a građanima već savetuje da ne putuju u Rusiju iz drugih razloga, među njima i zbog mogućnosti proizvoljnog pritvaranja i rata u Ukrajini.

Američki zvaničnici pokušavaju da utvrde i da li je uzročnik bolesti izmenjen, što bi moglo da promeni način na koji bi SAD i druge zemlje reagovale. Jedan američki zvaničnik rekao je za CNN: „Trenutno ne znamo mnogo o tome šta se zapravo dogodilo. Ali u jednu stvar je većina nas prilično sigurna: Rusi će se ponašati kao Kinezi tokom kovida. Neće biti transparentni.”

Koje su mere uvedene u regionu i u irkutskim bolnicama?

Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadžikistan uveli su karantinske kontrole na graničnim prelazima, a Uzbekistan je saopštio da je „povećao spremnost” vlasti za slučaj visoko zaraznih bolesti. Kina, prema izveštajima, nije uvela dodatne mere, a CNN je na osnovu podataka FlightRadar24 utvrdio da nijedan let iz Irkutska za Kinu nije otkazan. CNN je kinesku carinu i Ministarstvo spoljnih poslova pitao da li Peking planira mere na granici, a u zemlji je u tom trenutku državni praznik.

U Irkutskom gradskom perinatalnom centru, kako je CNN saznao, pacijentkinje popunjavaju upitnik pod nazivom „Kontrolna lista za sumnju na posebno opasnu zaraznu bolest - kugu”. Blogerka Uljana Gavrjunina (29) iz Angarska rekla je tom mediju da je u 40. nedelji trudnoće morala da promeni porodilište, jer njen suprug zbog novih ograničenja više ne može da bude uz nju na porođaju. Osoblje joj nije pomenulo kugu, nego neidentifikovani „novi virus”. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dalje upućuje novinare na zdravstvenu službu, a Kremlj poziva građane da se ne oslanjaju na „glasine i nagađanja”.

Poziv Putinu i rok za sankcije

Predsednik Donald Tramp rekao je u ponedeljak novinarima da bi bio spreman da pomogne Rusiji: „To je teška bolest, to je bolest koju smo mogli da kontrolišemo, ali nekako su ti mikrobi postali jači i pametniji. Oni su kao vojska.” U utorak je najavio razgovor sa Vladimirom Putinom i, upitan šta o slučaju znaju američke obaveštajne službe, odgovorio: „Moći ćemo da izvestimo o tome, verovatno sutra.” To je današnji dan.

Prema agenciji AP, poziv se najavljuje u trenutku kada Trampova administracija do 18. oktobra treba da odluči koje ruske subjekte sankcioniše po zakonu koji je potpisao 18. septembra, a Ukrajina je Vašingtonu i Kongresu dostavila spisak ruskih kompanija, brodova i pojedinaca koje želi da vidi na toj listi.

Institut u Irkutsku osnovan je 1934. i prati bakteriju Yersinia pestis, koja i dalje kruži među divljim životinjama u delovima Sibira. Prema podacima sa njegovog sajta, zapošljava oko 95 istraživača, a proučava i koleru, antraks i bruceluzu.