Vens traži od Irana manje obogaćivanja, Teheran ne popušta

Potpredsednik SAD Džej Di Vens zatražio je u intervjuu za agenciju Rojters da Iran značajno smanji kapacitete za obogaćivanje uranijuma kao uslov za sporazum kojim bi se okončao rat. Isti dan je visoki iranski zvaničnik, koji je neposredno uključen u indirektne razgovore sa Vašingtonom, odgovorio da je priznanje prava Irana na obogaćivanje crvena linija Teherana i da u tom pitanju neće biti fleksibilnosti. Rat između SAD i Izraela s jedne i Irana s druge strane ušao je u osmi mesec.

Šta je tačno Vens rekao o obogaćivanju?

Vens je za Rojters poručio da Vašington traži konkretne korake, a ne uveravanja o budućem smanjenju aktivnosti. Ključno pitanje je postavio ovako:

„If you don’t want a nuclear weapon, then why do you need 60 percent enriched fuel?“

I dodao:

„If you want to show commitment to not building a nuclear weapon, don’t build highly enriched fuel. That’s a very basic threshold issue.”

Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, Iran je obogatio uranijum do 60 odsto, dok se za oružje smatra potrebnim oko 90 odsto. Al Džazira navodi da stručnjaci u zahtevu za „značajno” smanjenje kapaciteta vide mogući znak ublažavanja ranijeg američkog stava da Teheran mora potpuno da se odrekne obogaćivanja. Iz citiranih Vensovih reči ne vidi se da li bi Vašington prihvatio ograničeno obogaćivanje, pa je pitanje koje nuklearne granice SAD zaista traže ostalo otvoreno.

Vens je dodao da Vašington razgovara sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem, ali da pregovaračima nije jasno kako se u Iranu donose odluke i koliko su velika ovlašćenja iranskih zvaničnika.

Kako je odgovorio Teheran?

Neimenovani iranski zvaničnik rekao je za Rojters, prema prevodu RTS, da su američki zahtevi suprotni iranskim:

„Amerikanci su slobodni da postavljaju zahteve i nose predloge, ali su suprotni zahtevima Irana.”

Zvaničnik je izričito naveo da je crvena linija priznanje prava Irana na obogaćivanje, ne samo smanjenje kapaciteta. Dodao je da se o detaljima obogaćivanja može razgovarati kasnije, kao i da sa SAD još nisu vođeni pregovori o nuklearnom programu, jer Vašington prvo mora da ispuni uslove Teherana.

Predsednik Pezeškijan je pregovore nazvao uzaludnim, ali to nije bio odgovor na Vensov intervju: rekao je to u ponedeljak, 5. oktobra, tokom razgovora sa ministrom spoljnih poslova Jermenije. Optužio je SAD da su Iran napale tri puta posle razgovora. Ministar Arakči je 4. oktobra pred stranim ambasadorima u Teheranu rekao da rat mogu da okončaju samo „negotiations based on justice and fairness”, što Al Džazira tumači kao znak da prostor za dogovor nije zatvoren.

Državni sekretar Marko Rubio govorio je istog dana u Atini drugačijim tonom. Rekao je novinarima:

„Iran cannot have a nuclear weapon, simple, period, end of story.”

Ustvrdio je i da je Iran izgubio potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom i da je iranska privreda u slobodnom padu. O tom sporu smo već pisali, kada je Rubio tvrdio da je moreuz otvoren, a Revolucionarna garda da je zatvoren.

Šta se događa u Ormuskom moreuzu?

Slika na vodi se razlikuje zavisno od izvora. Agencija Tasnim, pozivajući se na iranske zvaničnike, navodi da je protok nafte kroz moreuz u poslednja dva dana pao za 60 odsto, na oko 3,8 miliona barela dnevno, uz nedeljni prosek od oko 9,3 miliona. Mohamadreza Nagdi, savetnik komandanta Revolucionarne garde, rekao je za agenciju Fars da će plovni putevi koje Iran smatra ilegalnim uskoro biti zatvoreni.

Sa druge strane stoje brojke koje navodi Al Džazira: prema firmi za pomorsku analitiku Kpler, protok naftnih tokova iz Zaliva, bez Irana, dostigao je u septembru više od 81 odsto predratnog nivoa. Napadi na brodove ipak ne prestaju. Izvori iz pomorske bezbednosti rekli su Rojtersu da je od 28. septembra do 5. oktobra bilo najmanje 12 napada na tankere, što je najviše u jednoj nedelji od početka rata. U utorak je projektil nepoznatog porekla povredio 12 članova posade tankera pod panamskom zastavom, saopštilo je indijsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Izvori se razilaze i oko napada Huta na saudijske aerodrome. Al Džazira, pozivajući se na saudijsku Generalnu upravu civilnog vazduhoplovstva, navodi tri poginula civila i 36 povređenih na aerodromima u Abhi i u Rijadu. RTS piše o gađanju aerodroma u Džizanu i Nadžranu, uz troje lakše povređenih. Moguće je da je reč o dva različita napada.

Zašto Teheran ne gleda samo nuklearno pitanje?

Profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Lankasteru Sajmon Mejbon rekao je za Al Džaziru da je mogućnost da Iran traži nuklearno oružje i dalje daleka, a da su iranskim pregovaračima važniji sankcije, zamrznuta imovina, američka pomorska blokada i borbe u regionu. U analizi je naveo:

„The US is trying to soften its stance on the nuclear question with the Iranians, but for the Iranians, this isn’t the real sticking point. It’s the blockade, the lifting of sanctions, the unfreezing of assets and an end to conflicts across the region.”

Mejbon je ocenio i da bi američka spremnost na popuštanje oko obogaćivanja mogla da znači da Vašington nije siguran koliko se saobraćaj kroz moreuz zaista oporavio: „If the Americans were confident the strait was open properly, then they’d be pushing for a harder deal.”

Iranski predlog iz kasnog septembra, iznet tokom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, predviđao je prekid vatre na svim frontovima, ukidanje američke blokade i naftnih sankcija, odmrzavanje imovine i otvaranje moreuza posle sedam dana, a tek potom pregovore o nuklearnom programu. Predsednik Donald Tramp ga je odbacio. Vens je rekao da su SAD i dalje otvorene za sporazum, dok je Katar nastavio da posreduje, a Ibrahim Sultan el Hašimi, direktor za medije katarskog Ministarstva spoljnih poslova, potvrdio je da su u toku kontakti i posete radi nastavka pregovora.