OpenAI nudi američkoj državi udeo od 5 odsto pred berzu
OpenAI razmatra da vladi SAD ustupi oko 5 odsto vlasništva dok se sprema za izlazak na berzu, u trenutku kada i rival Anthropic poverljivo predaje svoj prospekt.
- OpenAI razmatra da američkoj vladi ustupi oko 5 odsto vlasništva, što bi pri proceni od oko 852 milijarde dolara vredelo blizu 42,6 milijardi dolara.
- Kompanija je u junu poverljivo predala nacrt prospekta (S-1) američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC).
- Rival Anthropic je nedelju dana ranije predao svoj poverljivi prospekt, uz procenu vrednosti od 965 milijardi dolara.
- Predlog je u ranoj fazi i verovatno bi zahtevao odobrenje Kongresa.
Kompanija OpenAI, tvorac ChatGPT-ja, razmatra da američkoj vladi ustupi oko 5 odsto vlasništva dok se sprema za izlazak na berzu, izveštava Bloomberg. Ideja je, prema tim navodima, još u ranoj fazi, ali dolazi u trenutku kada se dve najveće firme za veštačku inteligenciju u Sjedinjenim Državama gotovo istovremeno okreću tržištu kapitala.
Prema proceni vrednosti kompanije od oko 852 milijarde dolara, udeo od 5 odsto vredeo bi blizu 42,6 milijardi dolara. To ne bi bio klasičan državni ulog kupljen novcem poreskih obveznika, već ustupanje dela vlasništva kao gest prema javnosti. Predlog se, kako se navodi, predstavlja kao način da se bogatstvo koje stvara veštačka inteligencija podeli šire, a ne da ostane koncentrisano kod uskog kruga investitora.
OpenAI je u junu poverljivo predao nacrt prospekta, dokument poznat kao S-1, američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC). Poverljiva predaja je uobičajen prvi korak ka izlasku na berzu jer kompaniji omogućava da sa regulatorom uskladi dokumentaciju pre nego što brojke postanu javne. Sama predaja S-1 obrasca ne znači da je datum izlaska na berzu određen, niti da je odluka konačna.
Zašto država uopšte da dobije udeo u privatnoj firmi?
Sam predlog otvara pitanja na koja za sada nema jasnih odgovora. Ustupanje vlasništva državi verovatno bi zahtevalo odobrenje Kongresa, što ceo proces čini politički osetljivim i sporim. Ostaje i otvoreno pitanje da li bi druge kompanije iz oblasti veštačke inteligencije sledile takav model ili bi on ostao usamljen potez jedne firme.
Zagovornici ideje je predstavljaju kao pokušaj da se javnost učini deoničarom u tehnologiji za koju mnogi veruju da će preoblikovati privredu. Kritičari će, s druge strane, verovatno postaviti pitanje kakvu bi ulogu država imala kao suvlasnik: da li bi to bio pasivan udeo bez glasa u upravljanju, ili bi otvorilo vrata političkom uticaju na kompaniju koja razvija sve moćnije modele. Za sada su to hipoteze, jer detalji predloga nisu javno objavljeni.
Vredi naglasiti šta ovaj izveštaj ne dokazuje. Ne postoji potvrda da je dogovor postignut, niti da je vlada prihvatila ili odbila ideju. Reč je o razmatranju u ranoj fazi, a procene vrednosti kompanija u ovoj oblasti menjaju se brzo i zavise od tržišnih uslova.
Trka ka berzi u kojoj OpenAI nije sam
Potez OpenAI-ja ne dešava se u vakuumu. Rival Anthropic, tvorac asistenta Claude, nedelju dana ranije je takođe poverljivo predao svoj prospekt, uz procenu vrednosti od 965 milijardi dolara. Dve vodeće američke firme za veštačku inteligenciju time se gotovo istovremeno primiču javnim tržištima, što govori o zrelosti sektora koji je do pre nekoliko godina počivao pretežno na privatnom kapitalu.
Izlazak na berzu doneo bi tim kompanijama pristup širem izvoru finansiranja, ali i obavezu redovnog objavljivanja finansijskih rezultata i veći stepen javne kontrole. Za investitore i posmatrače to znači da će brojke koje su do sada bile poznate uskom krugu ubrzo postati merljive i uporedive.
Predlog o državnom udelu, ako se ostvari, bio bi neuobičajen presedan u odnosu države i tehnološkog sektora u Sjedinjenim Državama. Ako ostane samo ideja, biće još jedan podsetnik koliko je debata o tome ko treba da ubira plodove veštačke inteligencije postala politička. Šta mislite, da li bi država kao suvlasnik tehnološke firme bila zaštita javnog interesa ili rizik po nezavisnost kompanije?
