Tužilaštvo traži autore lažnih objava o incidentu na Ušću

Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu naložilo je policiji da identifikuje osobe koje su na društvenim mrežama širile neistine o navodnom napadu nožem na Ušću. Reč je o objavama nastalim tokom završnice festivala Belgrade Music Week. Tužilaštvo postupa po službenoj dužnosti.

Prema dostupnim podacima, među posetiocima se tokom poslednje festivalske večeri proširila priča da je viđena osoba sa nožem i da ima povređenih. Vest se širila brzo, pre svega putem mreža i kratkih snimaka. Nastala je panika u delu publike.

Ministarstvo unutrašnjih poslova reagovalo je odmah. Policija je izašla na teren, proverila okolne bolnice i utvrdila da niko nije povređen. Sektor za vanredne situacije saopštio je da nije imao nijednu intervenciju na lokaciji. Drugim rečima, navodni napad nožem nije se dogodio.

Tokom večeri uhapšena je jedna osoba, ali ne zbog napada. Tereti se za remećenje javnog reda i mira. Identitet te osobe nije objavljen, a krivica nije pravosnažno utvrđena.

Kako se panika proširila Ušćem

Lažna uzbuna pokazala je koliko brzo neproverena informacija može da pokrene masu. Dovoljno je bilo nekoliko objava i snimaka da se priča o napadu raširi među desetinama hiljada posetilaca. Organizatori festivala demantovali su navode i osudili širenje panike i lažnih informacija.

Tužilaštvo sada razdvaja dve stvari. Prva je sam događaj, koji se, prema nalazima policije, nije dogodio. Druga su objave kojima je javnost dovedena u zabludu. Upravo te objave predmet su pretkrivičnog postupka.

Policija ima zadatak da utvrdi sa kojih naloga su neistine plasirane i ko stoji iza njih. U slučajevima visokotehnološkog kriminala ovo podrazumeva analizu profila, vremena objava i načina na koji se sadržaj širio. Postupak je u ranoj fazi.

Šta zakon predviđa za izazivanje panike?

Sumnja se na krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343 Krivičnog zakonika. To delo postoji kada neko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda i mira. Zaprećena kazna je teža ako je delo izvršeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava, a tu spadaju i društvene mreže.

Za sada nema podignutih optužnica. Tužilaštvo prvo mora da identifikuje osobe, pa tek onda da proceni da li ima elemenata krivičnog dela. Do tada se na sve potencijalne aktere primenjuje pretpostavka nevinosti.

Slučaj otvara širu temu. Granica između prenošenja onoga što neko vidi u gomili i svesnog širenja neistine nije uvek očigledna. Tužilaštvo će morati da dokaže nameru ili svest o tome da je informacija lažna. To je ono što ovaj postupak čini pravno osetljivim.

Ostaje pitanje za vas, čitaoce. Gde je granica između deljenja onoga što vam se učini na licu mesta i odgovornosti za paniku koju takva objava može da izazove?