Počela hapšenja zbog lažnih vesti o panici na Ušću
Posle navodnih uboda nožem, kojih po nalazima policije nije bilo, tužilaštvo procesuira osobe osumnjičene za izazivanje panike na festivalu Belgrade Music Week.
- MUP je 29. juna počeo hapšenja osumnjičenih za širenje lažnih objava o navodnim incidentima na festivalu Belgrade Music Week.
- Tokom završne večeri kružile su priče o osobi sa nožem i ubodima, ali policija na terenu nije našla dokaze da je iko izboden.
- Žena (65) je među prvima identifikovana i, po nalogu tužilaštva, zadržana do 48 sati.
- Postupa se zbog sumnje na izazivanje panike i nereda po članu 343 Krivičnog zakonika.
Ministarstvo unutrašnjih poslova počelo je 29. juna hapšenja osoba osumnjičenih za širenje lažnih vesti tokom festivala Belgrade Music Week na Ušću. Reč je o objavama o navodnim incidentima koje su se, prema nalazima policije, pokazale netačnim.
Tokom završne večeri festivala internetom i među posetiocima brzo su se proširile tvrdnje da se kroz masu kreće osoba sa nožem. Govorilo se i o navodnim ubodima. Policija je odmah izašla na teren i proverila prijave.
Uviđaj nije potvrdio nijedan slučaj uboda. Po nezvaničnim saznanjima, nije pronađena nijedna povređena osoba koja bi odgovarala opisima iz objava. Ostalo je da deluje da je čitava priča nastala i raširila se bez stvarnog povoda.
Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je utvrđivanje identiteta osoba koje su delile takve sadržaje. Među prvima je identifikovana žena (65). Po nalogu tužilaštva, zadržana je u trajanju do 48 sati radi saslušanja.
Postupa se zbog osnova sumnje da je izvršeno krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343 Krivičnog zakonika. To delo se odnosi na iznošenje ili pronošenje lažnih vesti ili tvrdnji koje izazivaju uznemirenje građana.
Šta zakon predviđa za izazivanje panike?
Član 343 Krivičnog zakonika sankcioniše iznošenje lažnih vesti koje izazivaju paniku ili teže narušavanje javnog reda. Za osnovni oblik predviđena je novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Ako je delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava, ili na javnom skupu, propisana kazna je stroža. U takvim slučajevima zakon predviđa zatvor od šest meseci do pet godina.
Tužilaštvo u ovoj fazi prikuplja dokaze i utvrđuje ko je objave prvi postavio, a ko ih je dalje delio. Krivica nijednog osumnjičenog nije pravosnažno utvrđena. Svako lice ima pravo na odbranu i pretpostavku nevinosti dok se suprotno ne dokaže pred sudom.
Istraga obuhvata i analizu digitalnog traga. Veštačenje objava na društvenim mrežama može da pokaže putanju širenja i obim uznemirenja koje su izazvale.
Kako se panika proširila bez stvarnog incidenta?
Festivalske večeri okupljaju veliki broj ljudi na otvorenom prostoru. U takvoj gužvi i jedna nepotvrđena tvrdnja brzo putuje od osobe do osobe. Snimak ili poruka u tom kontekstu dobija težinu pre nego što iko proveri činjenice.
Nadležni naglašavaju da širenje neproverenih informacija o nasilju nije bezopasno. Masovni pokušaj bekstva sa koncerta može da dovede do gaženja i povreda, čak i kada prvobitne pretnje uopšte nije bilo.
Ovaj slučaj otvara pitanje odgovornosti svakog ko deli sadržaj na mreži. Granica između prosleđivanja informacije i izazivanja panike ponekad je tanka. Gde biste vi povukli liniju između upozorenja i lažne uzbune?
