Bogatić: uhapšen mladić (20) zbog reketiranja u Beogradu
UKP, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i BIA uhapsili su mladića (20) iz Bogatića. Sumnja se da je pretnjama tražio od beogradskih biznismena isplatu izmišljenih dugova.
- Uhapšen je mladić, inicijali S. S. (20), iz Bogatića, zbog sumnje na ugrožavanje sigurnosti.
- Akciju su vodili MUP i UKP, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa BIA.
- Osumnjičeni je navodno slao preteće poruke vlasnicima više poslovnih objekata u Beogradu, tražeći isplatu nepostojećih dugova.
- Određeno mu je zadržavanje do 48 sati, uz krivičnu prijavu Trećem osnovnom javnom tužilaštvu.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave kriminalističke policije uhapsili su dvadesetogodišnjaka iz Bogatića. U akciji je učestvovala i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom. Osumnjičeni se vodi pod inicijalima S. S. (20).
Terete ga za krivično delo ugrožavanje sigurnosti. Po nalogu tužilaštva, hapšenje je usledilo nakon operativne obrade koja je trajala više nedelja. Zadržavanje do 48 sati određeno je odmah po privođenju.
Sumnja se da je S. S. slao poruke preteće sadržine vlasnicima više poslovnih objekata u prestonici. Cilj je, navodno, bio da ih zaplaši i primora da isplate dugove koji ne postoje. Reč je o obrascu koji istražitelji prepoznaju kao klasičan pokušaj iznude.
Kako je funkcionisala navodna šema iznude
Po nezvaničnim saznanjima, osumnjičeni je meto birao među vlasnicima lokala i firmi u Beogradu. Poruke su, prema sumnjama tužilaštva, sadržale pretnje i zahteve za isplatu tačno određenih iznosa. Ti iznosi predstavljani su kao stari, neizmireni dugovi, iako za njih nije postojao pravni osnov.
Istražitelji ovakav metod tretiraju kao ozbiljan jer meta nije nasumična. Vlasnici poslovnih objekata često raspolažu gotovinom i izloženi su pritisku da zaštite radnju od problema. Upravo zbog toga se sumnja na element iznude, a ne samo na uznemiravanje.
U razbijanju šeme ključnu ulogu imala je saradnja policije i BIA. Takva kombinacija resursa uobičajena je kada postoji sumnja da iza pretnji stoji organizovani obrazac, a ne izolovan incident. Osumnjičeni je, uprkos mladosti, prema navodima istrage delovao sistematično.
Važno je naglasiti da krivica nije pravosnažno utvrđena. Osumnjičeni uživa pretpostavku nevinosti dok se postupak ne okonča. Sve navedeno zasniva se na sumnjama iznetim u dosadašnjoj fazi istrage.
Šta sledi u postupku protiv osumnjičenog
Nakon zadržavanja, S. S. biće priveden javnom tužiocu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Uz njega ide i krivična prijava koju su podneli nadležni organi. Tužilac potom odlučuje o daljem toku, uključujući mogući predlog za određivanje pritvora.
Ako tužilaštvo proceni da postoji opasnost od uticaja na svedoke ili ponavljanja dela, sudu se predlaže pritvor. O tome odlučuje sudija za prethodni postupak. U ovoj fazi, međutim, još nije doneta nijedna sudska odluka o krivici.
Slučaj otvara i šire pitanje zaštite privrednika od pritisaka. Vlasnici manjih lokala retko prijavljuju pretnje, iz straha ili nepoverenja u ishod. Zbog toga svako procesuiranje ovakvog dela nosi i preventivnu poruku, bez obzira na konačan epilog.
Za sada je poznato da je reč o jednom osumnjičenom i o pretnjama upućenim elektronskim putem. Da li je bilo saučesnika ili žrtava koje se još nisu javile, pokazaće dalja istraga. Do tada ostaje da se prati kako će tužilaštvo kvalifikovati težinu dela.
Koliko su vlasnici malih firmi u Srbiji zaista zaštićeni kada dobiju pretnju, i da li bi prijavili takav pritisak policiji?
