Veselin Milić pušten iz pritvora u slučaju Senjak
Veće Višeg suda u Beogradu ukinulo je pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću, uz ocenu da su prestali svi zakonski osnovi. Proveo je više od 52 dana iza rešetaka.
- Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor Veselinu Miliću, koji je proveo više od 52 dana iza rešetaka.
- Sud je utvrdio da su prestali svi zakonski osnovi za pritvor, pa se bivši načelnik beogradske policije brani sa slobode.
- Tužilaštvo je još 9. juna odbacilo optužbu za pomoć učiniocu, jer su snimci pokazali da Milić nije bio u lokalu; ostaje sumnja za neprijavljivanje.
- Opozicija je oštro reagovala i odluku nazvala kapitulacijom pravosuđa.
Veće Višeg suda u Beogradu ukinulo je 6. jula pritvor Veselinu Miliću, bivšem načelniku beogradske policije, u istrazi ubistva na Senjaku. Sud je našao da su prestali svi zakonski osnovi za dalje zadržavanje, pa je Milić odmah napustio Centralni zatvor i brani se sa slobode.
Milić je uhapšen 15. maja, tri dana posle ubistva u restoranu „27” na Senjaku. U pritvoru je proveo više od 52 dana. Njegov izlazak iz zatvora večeras je najkrupniji pravosudni razvoj u jednom od najpraćenijih slučajeva ove godine.
Od hapšenja do izlaska: hronologija slučaja Senjak
Slučaj je počeo 12. maja, kada je u restoranu „27” na Senjaku ubijen A. N. (48). Kao neposredni osumnjičeni navodi se S. V., uhapšen 14. maja, dok je telo žrtve pronađeno u buretu kod Jarkovca. Milić je uhapšen dan kasnije, po sumnji da je znao za zločin, ali ga nije prijavio.
Istraga se od početka vodila u širokom obimu. U slučaju „Senjak” pritvor je ranije bio određen za deset do jedanaest osoba, među kojima su i četiri policajca. Više javno tužilaštvo u Beogradu tokom istrage je izdalo više od 20 saopštenja, što pokazuje koliko je predmet osetljiv za bezbednosne strukture.
Prvi zaokret dogodio se 9. juna. Više javno tužilaštvo tada je odbacilo optužbu protiv Milića za pomoć učiniocu posle izvršenog dela, uz obrazloženje da su snimci nadzornih kamera iz lokala pokazali da on nije bio prisutan u trenutku ubistva. Posle tog poteza ostala je samo sumnja za neprijavljivanje krivičnog dela, znatno lakšu kvalifikaciju od one sa kojom je predmet krenuo.
Da li je ovo kapitulacija pravosuđa ili posledica dokaza?
Odgovor zavisi od toga kome se veruje. Sa jedne strane stoje sudski i tužilački razlozi: snimci koji ga smeštaju van lokala u ključnom trenutku i formalna ocena da više nema osnova za pritvor. Kada osumnjičeni nije zatečen na mestu zločina, a najteža kvalifikacija padne, zakon teško drži nekoga u pritvoru samo zbog javnog interesa za slučaj.
Sa druge strane, opozicija je odluku dočekala oštro, opisujući je kao kapitulaciju pravosuđa pred vrhom, kako navode, Vučićeve partijske države. Kritičari tvrde da je reč o zaštiti ljudi bliskih vrhu bezbednosnih struktura, a ne o hladnoj primeni prava. Za sada, obe strane govore o istom dokumentu i istim snimcima, ali izvlače suprotne zaključke.
Važno je podsetiti da ukidanje pritvora nije oslobađajuća presuda. Istraga se nastavlja, a Milićeva eventualna krivica nije pravosnažno utvrđena. On se sada brani sa slobode, kao i svaki drugi okrivljeni kome sud proceni da ne postoji rizik od bekstva ili ometanja postupka.
Ostaje pitanje koje će obeležiti naredne nedelje: da li će slučaj Senjak dobiti sudski epilog koji će zadovoljiti i pravnu logiku i javno poverenje, ili će ostati još jedan predmet oko kojeg se lome politička tumačenja? Šta vi mislite, gde je granica između zakonske procedure i utiska o zaštićenim imenima?
