Puštanje Milića: opozicija vidi kapitulaciju pravosuđa

Stranka Srbija centar (Srce) ocenila je odluku Veća Višeg suda u Beogradu o ukidanju pritvora Veselinu Miliću kao skandaloznu i duboko uznemirujuću. Reakcija je stigla istog dana kada je sud saopštio da su prestali svi zakonski osnovi za pritvor, u slučaju koji se tiče ubistva Aleksandra Nešovića na Senjaku i koji je od početka posmatran kroz prizmu odnosa pravosuđa i bezbednosnih struktura.

Srce je puštanje nazvao kapitulacijom pravosuđa pred vrhom Vučićeve partijske države i moćnicima iz bezbednosnih struktura. Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, otišao je korak dalje i izjavio da je Milić pušten da bi javnost informisao, poručivši da po njegovom sudu odluka nema uporište u pravu nego u politici. Dve opozicione stranke tako su, svaka svojim rečnikom, isti potez suda pretvorile u optužbu na račun stranačkog vrha.

Sud i tužilaštvo brane odluku činjenicama

Nasuprot političkim ocenama, obrazloženje suda i tužilaštva počiva na materijalnim dokazima. Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor navodeći da su prestali svi zakonski osnovi za dalje zadržavanje. Tužilaštvo je ranije odbacilo deo prijave koji se odnosio na pomoć počiniocu, jer snimci i podaci baznih stanica potvrđuju da Milić nije bio na mestu ubistva u vreme kada se ono dogodilo.

Istraga time nije okončana. Postupak zbog sumnje na neprijavljivanje krivičnog dela nastavlja se, što znači da puštanje iz pritvora nije oslobađajuća presuda niti kraj pravnog procesa. Reč je o meri koja se, po zakonu, ukida čim nestanu razlozi zbog kojih je određena, a ne o oceni krivice. Ta razlika, po pravilu tehnička, u ovom slučaju postala je politička.

Zašto je puštanje Milića postalo političko pitanje?

Odgovor leži u samom profilu slučaja. Milić se dovodi u vezu sa bivšim vrhom beogradske policije, pa svaka odluka koja ga se tiče neizbežno dobija težinu koja prevazilazi jedan krivični predmet. Za opoziciju je to potvrda ranije teze da institucije popuštaju pred bezbednosnim aparatom i partijskim centrom moći. Po njihovim saznanjima, kako poručuju iz Srca, obrazac je prepoznatljiv i ponavlja se.

Vlast, s druge strane, na ovakve ocene odgovara upravo pozivanjem na sudsku i tužilačku argumentaciju: ako dokazi pokazuju da osumnjičeni nije bio na mestu zločina, produženje pritvora bilo bi u suprotnosti sa zakonom. Između te dve čitke, jedne koja u odluci vidi kapitulaciju i druge koja vidi doslednu primenu prava, kreće se ceo spor. Ostaje pitanje ko će javnost ubediti da je u pravu, jer u slučaju sa ovakvom pozadinom pravni argument retko ostaje samo pravni.

A vi, kada sud i tužilaštvo iznesu činjenice, a opozicija političku ocenu, čijem tumačenju u slučaju Milić više verujete?