Nafta ispod 69 dolara: davi je višak ponude, pao kvartal
Američka nafta WTI kliznula je ispod 69 dolara za barel, na najniže od 27. februara, dok je Brent drugi kvartal zatvorio padom od preko 23 odsto: tržište davi rekordna ponuda sa mora.
- Američka nafta WTI kliznula je ispod 69 dolara za barel, na najniže od 27. februara.
- Brent je 1. jula iznosio oko 72,25 dolara, a drugi kvartal zatvorio padom od preko 23 odsto.
- Mesečni pad Brenta blizu je 20 odsto, među najgorima u poslednje dve godine.
- Iran je od ukidanja pomorske blokade otpremio preko 40 miliona barela, uz ruski izvoz na rekordnom nivou.
Cena zapadnoteksaškog tipa nafte (WTI) spustila se prvog jula na oko 67,87 dolara za barel, ispod psihološkog praga od 69 dolara i na najniži nivo od 27. februara. Severnomorski Brent, globalni referentni tip, istovremeno je pao na oko 72,25 dolara. Ni jedna od dve krive nije rezultat pojedinačnog incidenta: tržište zatvara kvartal u kome je ponuda nadjačala svaku priču o riziku.
Brent je drugi kvartal završio padom od preko 23 odsto, dok se mesečni gubitak približio granici od 20 odsto. To su brojke koje brišu premiju za rizik nakupljenu tokom proletnjih tenzija oko Hormuza. Kada se cena barela za tri meseca stanji za skoro četvrtinu, priča više nije geopolitička, nego knjigovodstvena: previše barela traži premalo kupaca.
Zašto cena pada baš sada?
Dva toka istovremeno oslobađaju pritisak koji je ranije držao cenu iznad 90 dolara. Prvi je diplomatski: napredak američko-iranskih pregovora, sa Džaredom Kušnerom i Stivom Vitkofom u Kataru, smanjuje verovatnoću zatvaranja Hormuškog moreuza. Plovidba tim tesnacem, kroz koji prolazi petina svetske nafte, postepeno se normalizuje, pa se premija za strah topi iz svake kotacije.
Drugi tok je fizički i teži. Od ukidanja pomorske blokade, Iran je na tržište otpremio preko 40 miliona barela, dok ruski izvoz beleži rekordne količine uz vidljivo gomilanje barela na moru. Nafta koja pluta na tankerima, čekajući kupca, najjasniji je signal viška ponude: skladišta na kopnu su puna, pa se roba drži na vodi. Takav plutajući inventar ne nestaje preko noći i nastavlja da pritiska spot cenu čak i kada se vesti smire.
Za srpski kontekst, niži barel deluje u dva smera. Uvozna komponenta goriva postaje jeftinija, što olakšava pritisak na inflaciju i trošak transporta. Sa druge strane, marže rafinerija i prihodi izvoznika naftnih derivata iz regiona tanje se zajedno sa referentnom cenom, pa efekat na budžet zavisi od toga da li se posmatra potrošač ili proizvođač.
Ko gubi, a ko dobija na 69 dolara?
Na strani gubitka su proizvođači sa visokim troškom vađenja i države čiji budžeti računaju na barel iznad 80 dolara. Za članice proširenog kartela, cena blizu 67 dolara znači da svaki dodatni barel na tržištu obara prihod po jedinici, klasična zamka u kojoj borba za tržišni udeo poništava korist od veće prodaje. Američki škriljci, sa graničnim troškom u zoni 60 dolara, ulaze u pojas u kome se nova bušenja teže isplate.
Na strani dobitka su neto uvoznici i sve grane u kojima je energija ulazni trošak: avio-prevoz, hemija, teška industrija, logistika. Jeftiniji barel ponaša se kao tiho popuštanje monetarne stege, jer smanjuje uvezenu inflaciju bez ijedne odluke centralne banke. Potrošači na pumpi taj efekat vide sa zadrškom od nekoliko nedelja, koliko treba da se veleprodajni pad prelije u maloprodaju.
Ključno pitanje za treći kvartal nije da li je 69 dolara dno, nego koliko dugo plutajući inventar ostaje na moru. Ako iranski i ruski bareli nastave da se prazne u realnu potrošnju umesto u skladišta, pritisak na cenu ostaje. Ako pregovori zapnu ili se potražnja tokom leta pojača, premija za rizik može da se vrati jednako brzo koliko je nestala.
Da li ćete niži barel prvo osetiti kroz jeftinije gorivo na pumpi ili kroz slabije prihode domaćih izvoznika derivata?
