OPEK plus peti mesec zaredom diže proizvodnju

Sedam članica OPEK plus, Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman, saopštilo je 6. jula da od avgusta podiže proizvodnju nafte za 188.000 barela dnevno. Reč je o petom uzastopnom mesečnom povećanju kojim grupa postepeno ukida dobrovoljne rezove uvedene tokom 2023. godine, kada je pokušavala da podupre cenu barela smanjenjem ponude.

Iznos od 188.000 barela deluje skromno naspram ukupne svetske potrošnje koja se meri desetinama miliona barela. Upravo zato ovaj potez treba čitati pre kao signal tržištu nego kao garanciju da će fizičke isporuke odmah porasti. Grupa poručuje da veruje u potražnju i da napušta odbrambeni stav, ali stvarni obim koji stigne do kupaca zavisi od nečega što OPEK plus ne kontroliše u potpunosti: puta kojim nafta izlazi na svetsko tržište.

Zašto povećanje na papiru ne znači više nafte kod kupca?

Odgovor leži u logistici. Proizvodnja OPEK plus pala je na 33,13 miliona barela dnevno u maju, sa 42,77 miliona u februaru, što je pad od gotovo deset miliona barela za samo tri meseca. Taj pad nije rezultat odluke o kvotama, nego ograničenog izvoza. Deo isporuka iz Zaliva mesecima je otežan zbog pritiska na moreuz Hormuz, kroz koji prolazi značajan udeo svetske pomorske trgovine naftom.

Kada je uski logistički kanal zakrčen, više proizvodnih kvota na papiru ne prelazi automatski u više tankera na moru. Zato Brent, globalna referentna cena, i dalje stoji oko 72 dolara za barel, blizu nivoa pre izbijanja rata na Bliskom istoku. Tržište je, drugim rečima, već ukalkulisalo da najavljeni rast proizvodnje neće brzo poplaviti ponudu. Cena se smiruje, ali se ne ruši, što je tačno ono što grupa i želi: povratak obima bez naglog pada prihoda po barelu.

Šta to znači za uvoz i cene goriva u Srbiji

Srbija naftu i naftne derivate uvozi, pa je domaća pumpa direktno vezana za kretanje Brenta i za kurs dolara u kome se nafta plaća. Dok referentna cena ostaje oko 72 dolara, prostora za oštar skok cena na stanicama nema, ali ga nema ni za značajniji pad. Za budžet domaćinstava to znači stabilnost bez olakšanja, a za privredu predvidiv trošak transporta i energije u drugoj polovini godine.

Ključno pitanje je trajnost. Ako OPEK plus nastavi da vraća obim, a moreuz Hormuz ostane usko grlo, jaz između objavljenih kvota i stvarnih isporuka mogao bi da se održi mesecima. Grupa se sastaje ponovo 2. avgusta, i tek će taj sastanak pokazati da li peto povećanje postaje trend ili ostaje gest upućen tržištu.

Da li očekujete da će stabilnost oko 72 dolara potrajati do kraja godine ili da će novi poremećaji na Bliskom istoku ponovo pomeriti cenu?