Naftu davi višak: Brent oko 72 dolara, bitkoin ojačao
Brent se drži blizu najnižih nivoa od kraja februara jer se protok kroz Hormuz normalizovao, a iranski i ruski barel gomilaju zalihe. Bitkoin se odbio od godišnjeg dna.
- Brent se drži oko 71,9 dolara za barel, blizu najnižih nivoa od kraja februara.
- Kroz Hormuški moreuz prolazi preko 10 miliona barela dnevno, uz podršku američke mornarice.
- Iranski izvoz skočio je posle ukidanja pomorske blokade, a rekordne ruske isporuke pune zalihe na moru.
- Bitkoin se trguje oko 61.500 dolara (~53.900 EUR), oporavljajući se od godišnjeg dna kod 60.000 dolara.
Barel Brenta iznosi oko 71,9 dolara i ne mrda sa poda na kome sedi već mesecima, na nivou najnižem od kraja februara. Problem naftnog tržišta u ovom trenutku nije nestašica nego suprotno: previše barela traži premalo kupaca. Kada ponuda ovako pritiska, cena nema odakle da uzme zamah, ma koliko geopolitika bučala u pozadini.
Prvi razlog je normalizacija protoka kroz Hormuški moreuz. Kroz to usko grlo, kroz koje prolazi petina svetske nafte, sada teče preko 10 miliona barela dnevno, uz prisustvo američke mornarice koja drži koridor otvorenim. Nekoliko nedelja unazad upravo je strah od zatvaranja tog prolaza držao premiju rizika u ceni. Čim je taj strah splasnuo, splasnula je i premija, pa je barel skliznuo ka realnoj ravnoteži ponude i tražnje.
Na to se nadovezuju dva izvora dodatnog barela. Iranski izvoz nafte skočio je posle ukidanja pomorske blokade i vratio na tržište količine koje su mesecima stajale po strani. Istovremeno, ruske isporuke idu rekordnim tempom i pune plutajuće zalihe, naftu koja čeka na tankerima na moru bez kupca. Kada roba stoji u skladištu i na vodi, to je najjasniji signal da tražnja ne prati ponudu. Taj višak je tvrd i vidljiv, ne nagađanje.
Ko ovde gubi, a ko dobija?
Niska nafta nije vest koja jednako pogađa sve. Za zemlje uvoznice i za potrošača na pumpi, jeftin barel je olakšanje: manji uvozni račun, niži pritisak na inflaciju kroz transport i grejanje. Za budžete proizvođača koji računaju na visok barel, priča je obrnuta, jer svaki dolar ispod planiranog nivoa buši rupu u javnim finansijama.
Zato ključ ostaje u rukama OPEK plusa. Grupa i dalje može dogovorom da smanji proizvodnju i tako podigne cenu, i tržište upravo to iščekuje. Svaki sastanak i svaka najava kvota prati se pažljivije od samih podataka o zalihama, jer je politika kartela u ovom trenutku jači faktor od fundamenata. Dok se ta odluka ne donese, barel ostaje priklješten: fizički višak ga vuče naniže, a mogućnost rezova drži ga da ne propadne još dublje.
Bitkoin diže glavu sa poda
Dok nafta stoji, na drugom kraju rizične imovine bitkoin pokazuje znake života. Najveća kriptovaluta trguje se oko 61.500 dolara, odnosno oko 53.900 evra, i oporavlja se od godišnjeg dna koje je dodirnula kod okruglih 60.000 dolara. Odbijanje od te granice tehnički je značajno jer 60.000 dolara služi kao psihološki prag ispod koga se pojačava prodajni pritisak.
Ovaj oporavak ne treba mešati sa naftnom pričom, jer su to dva odvojena tržišta sa različitim pokretačima. Naftu vodi fizička ravnoteža ponude i tražnje, a bitkoin apetit za rizikom, likvidnost i tokovi u fondove. Ono što ih ipak spaja u ovom preseku jeste ista poruka: kada nema jasnog katalizatora, cena se vraća na tehničke nivoe i tamo čeka sledeći impuls. Za naftu bi taj impuls bio odluka OPEK plusa, za bitkoin proboj iznad zone otpora koji bi potvrdio da je dno iza njega.
Trgovci sada gledaju dva broja: da li Brent probija naniže ili se odbija na najavu rezova, i da li bitkoin uspeva da se udalji od 60.000 dolara. Šta mislite, hoće li OPEK plus reagovati rezovima proizvodnje ili će pustiti da višak dodatno spusti cenu barela?
