Bitkoin na dnu godine, iter pao ispod 1.900 dolara

Bitkoin je u noći na 2. jul dotakao godišnji minimum od oko 57.800 dolara, pa se do jutra odbio na 61.000, ali se zadržao ispod psihološkog praga od 60.000 dolara. Time je najveća kriptovaluta potvrdila najniži nivo od početka godine, uz gubitak od oko 33% vrednosti u prvih šest meseci.

Nova poluga pritiska nije više gola cifra na grafikonu, nego smer kapitala. Iz američkih spot berzanski trgovanih fondova (ETF) u junu je izašlo preko 4,5 milijarde dolara, dok se kumulativni neto odlivi procenjuju na 2,8 do 3,5 milijardi. Reč je o institucionalnom novcu koji je do juče držao cenu, a sada se povlači u kontinuitetu koji se preliva i u jul.

Zašto institucije prve izlaze iz kripta?

Odgovor leži u kombinaciji faktora koji istovremeno guše apetit za rizikom. Zaoštravanje odnosa Vašingtona i Teherana vratilo je premiju na sigurne aktive, Federalne rezerve odložile su očekivano sniženje kamatnih stopa, a tržištem kolaju glasine o prodaji pozicija od strane kompanije Strategy, jednog od najvećih korporativnih držalaca bitkoina. Svaki od tih signala pojedinačno bi bio podnošljiv, ali njihova istovremenost ubrzava izlazak upravo onih ulagača koji su ETF strukturu birali zbog likvidnosti i lakog izlaza.

Za razliku od maloprodajnih ulagača, fondovi ne čekaju preokret. Odliv iz ETF-a znači da upravljači otkupljuju udele i prodaju bazičnu imovinu, pa se pad hrani sam od sebe. To je razlika između korekcije i strukturnog povlačenja: prvo je pauza, drugo je promena vlasničke strukture tržišta.

Lom itera kao znak da se pad proširio

Da nije reč o izolovanoj slabosti bitkoina, pokazuje iter, druga po veličini kriptovaluta, koji je pao ispod 1.900 dolara. Prelivanje na iter signalizira da su ulagači počeli da smanjuju izloženost celoj klasi digitalne imovine, a ne samo vodećem imenu.

Cenu je dodatno oborio talas prinudnih zatvaranja pozicija. Za 24 sata 1. jula likvidirano je preko 359 miliona dolara, pri čemu su najveći udeo činile pozicije u iteru i bitkoinu. Prinudne likvidacije nastaju kada berze zatvaraju zadužene ugovore ulagača koji više ne mogu da pokriju gubitak, pa svaka nova prodaja obara cenu i pokreće sledeći krug zatvaranja. Taj mehanizam pretvara običan pad u nagli propad u kratkom roku.

Ono što ovaj ciklus izdvaja od ranijih padova jeste da kombinuje tri istovremena pritiska: novi godišnji minimum bitkoina, rekordne odlive institucionalnog kapitala i lom druge najveće valute uz masovne likvidacije. Kada se sve troje poklopi, više nije reč o povlačenju spekulanata, nego o širem povlačenju poverenja iz digitalne imovine kao klase.

Odbijanje na 61.000 dolara pokazuje da kupci postoje, ali dok se odlivi iz ETF-ova ne zaustave, svaki odskok ostaje ranjiv. Naredni test biće da li institucionalni novac prestaje da izlazi ili nastavlja da se povlači i u drugoj polovini godine.

Da li je ovo dno kripto ciklusa ili tek početak dužeg povlačenja institucionalnog kapitala?