Ko će na kraju kupiti NIS: MOL preuzima ceo ruski udeo
Mađarski MOL bi otkupio ceo ruski paket od 56,15 odsto u NIS-u, a u finišu pregovora stigla je i domaća ponuda Ranka Mimovića, dok Srbija strepi odakle će dobiti obećanih dodatnih pet odsto vlasništva.
- MOL bi otkupio 56,15 odsto NIS-a od ruskih Gaspromnjefta i Gasproma i preuzeo većinu i upravljanje.
- Država Srbija drži 29,87 odsto, a mali akcionari 13,98 odsto, pa nije jasno odakle bi država dobila obećanih pet procentnih poena.
- ADNOC iz Abu Dabija pregovara o ulasku kao manjinski akcionar, dok se pojavila i domaća ponuda Ranka Mimovića koju Gasprom za sada odbija.
- Sporazum garantuje rad rafinerije u Pančevu najmanje deset godina.
Mađarski MOL preuzeo bi ceo ruski paket od 56,15 odsto u Naftnoj industriji Srbije, čime bi u jednom potezu dobio i većinsko vlasništvo i operativno upravljanje kompanijom. Prodavci su ruski Gaspromnjeft i Gasprom, koji su pod sankcijama Sjedinjenih Država ostali bez manevarskog prostora da NIS drže pod svojom kontrolom. Time se zatvara jedan od najdužih vlasničkih čvorova u srpskoj energetici, ali se otvara pitanje koje niko od aktera za sada ne odgovara precizno.
Vlasnička struktura NIS-a danas je jasna: ruska strana drži 56,15 odsto, država Srbija 29,87 odsto, a mali akcionari 13,98 odsto. Kada MOL otkupi ruski paket, on postaje dominantan vlasnik, a država ostaje na svojih blizu trideset odsto. U ovom trouglu MOL vodi glavnu reč, dok ADNOC, državna naftna kompanija iz Abu Dabija, pregovara o ulasku kao manjinski akcionar. Mađarska kompanija bi, prema uslovima o kojima se pregovara, zadržala većinu i upravljanje, a Emiraćani bi ušli kao finansijski partner bez kontrole nad odlukama.
Odakle Srbiji dodatnih pet odsto?
Ovde matematika prestaje da se slaže sa politikom. Srbiji je obećano povećanje udela za pet procentnih poena, na oko 35 odsto, ali izvor tih akcija nije definisan. Ako MOL kupuje ceo ruski paket, on ne ostavlja ništa državi iz tog dela. Jedini slobodan prostor na tržištu jesu akcije malih akcionara, kojih ukupno ima svega 13,98 odsto. Da bi država podigla svoj udeo na 35 odsto, morala bi da otkupi značajan deo tih akcija ili da se sa MOL-om dogovori o preprodaji dela paketa nakon transakcije.
Ni jedan ni drugi scenario nije jednostavan. Otkup od malih akcionara podrazumeva ponudu po tržišnoj ceni i saglasnost vlasnika, a preprodaja od MOL-a znači da bi Mađari morali svesno da smanje sopstveni tek stečeni udeo. Zbog toga obećanih pet odsto za sada ostaje politička najava bez pokrića u dostupnoj vlasničkoj strukturi. Za državu koja je gorivo i rafineriju u Pančevu tretirala kao stratešku imovinu, to je nezanemarljiv rizik.
Ko je Ranko Mimović i zašto Gasprom ćuti
U završnicu pregovora ušao je i domaći igrač. Ranko Mimović potvrdio je da je podneo ponudu za većinski udeo u NIS-u, čime se prvi put pojavljuje ozbiljan domaći kandidat za rusku poziciju. Odgovor iz Moskve bio je, međutim, jasan: Gaspromnjeft poručuje da pregovara isključivo sa MOL-om. Za sada, dakle, ruska strana odbija da otvori vrata drugom kupcu, bez obzira na to što je ponuda stigla iz Srbije.
Poslovna logika ide u prilog Mađarima. MOL već upravlja regionalnom mrežom rafinerija i benzinskih stanica i za njega je NIS logično proširenje, dok bi bilo kom novom vlasniku trebalo vreme da preuzme operativu. Za građane, najkonkretnija tačka celog sporazuma jeste garancija da rafinerija u Pančevu radi najmanje narednih deset godina, što stabilizuje domaću preradu i snabdevanje gorivom bez obzira na to čije ime na kraju stoji na većinskom paketu.
Ostaje ključno pitanje na koje ni država ni MOL još nemaju odgovor: ako se ceo ruski udeo prodaje jednom kupcu, odakle će Srbija zaista uzeti obećanih dodatnih pet odsto?
