Šta posle prodaje NIS-a: mali akcionari i dalje čekaju
Ruski vlasnici drže 56,15 odsto NIS-a, a hiljade domaćih malih akcionara i dalje drži hartije koje su suspendovane s Beogradske berze. Šta im donosi promena vlasništva.
- Ruski vlasnici drže 56,15 odsto NIS-a, od čega državni Gazprom njeft 44,85 odsto.
- MOL i Gazprom njeft potpisali su okvirni (preliminarni) sporazum o preuzimanju tog paketa, uz OFAC rok do 31. jula 2026.
- Akcije NIS-a su duže vreme suspendovane s Beogradske berze, pa relevantne tržišne cene nema.
- Mali akcionari nisu u obavezi da prodaju: eventualna ponuda za preuzimanje njihovo je pravo, a NIS bi mogao na berzu do kraja godine.
Ruski vlasnici drže 56,15 odsto akcija Naftne industrije Srbije, od čega državni Gazprom njeft 44,85 odsto, i upravo je taj paket predmet okvirnog sporazuma o prodaji koji su potpisali mađarski MOL i Gazprom njeft. Sporazum je preliminarni, pregovori još traju, a OFAC rok za njihov nastavak ističe 31. jula 2026. Dok velike strane teku, u drugom planu ostaje pitanje koje se retko postavlja: šta promena vlasništva znači za domaće male akcionare koji i dalje drže hartije NIS-a.
Reč je o nasleđu privatizacije i berzanske ere u kojoj je NIS bio jedna od najlikvidnijih domaćih akcija. Hiljade građana upisale su hartije preduzeća, a mnogi ih drže i danas, često bez jasne slike o tome šta se dešava sa njihovom imovinom. Problem je što tržišne cene, u klasičnom smislu, sada nema: akcije NIS-a duže vreme su suspendovane s trgovanja na Beogradskoj berzi zbog sankcija, pa vlasnici nemaju referentnu vrednost po kojoj bi procenili koliko njihov paket vredi.
Šta preuzimanje znači za male akcionare?
Ako se okvirni sporazum pretvori u obavezujuću transakciju i vlasništvo nad kontrolnim paketom pređe na novog većinskog akcionara, po pravilima tržišta kapitala otvara se pitanje ponude za preuzimanje. Takva ponuda bila bi pravo malih akcionara, a ne njihova obaveza. Drugim rečima, niko ih ne može naterati da prodaju: onaj ko preuzima kontrolu dužan je da im ponudi otkup, ali odluku da prihvate ili zadrže hartije donose sami.
Za male akcionare to znači da imaju dva scenarija. Prvi je da sačekaju eventualnu ponudu i, ako je cena prihvatljiva, izađu iz vlasništva. Drugi je da ostanu akcionari kompanije pod novom vlasničkom strukturom i računaju na buduću dividendu i oporavak vrednosti. Nijedan od ta dva puta trenutno nije definisan, jer sve zavisi od toga da li će i pod kojim uslovima preliminarni sporazum MOL-a i Gazprom njefta postati konačan pre isteka roka.
Kada se NIS vraća na berzu?
Povratak akcija NIS-a na Beogradsku berzu vezuje se za razrešenje sankcionog statusa i za sređivanje vlasničke slike. Kada trgovanje bude ponovo dozvoljeno, hartije bi mogle da se nađu na listingu do kraja godine, čime bi mali akcionari ponovo dobili mehanizam da procene i, ako žele, unovče svoj udeo. Do tada ostaju u neizvesnosti, sa imovinom čija je vrednost zamrznuta zajedno s trgovanjem.
Ono što je izvesno jeste da NIS više nije berzanski orijentir kakav je nekada bio. Nekada najlikvidnija domaća akcija sada je hartija bez cene, a njena sudbina zavisi od pregovora vođenih daleko od Beograda. Pozicija malih akcionara oslabljena je upravo zato što su ostali bez najosnovnijeg alata svakog vlasnika hartija: mogućnosti da je proda kada poželi.
Za mnoge porodice koje su akcije NIS-a upisale kao dugoročnu ušteđevinu, sledećih nekoliko meseci biće test strpljenja. Da li ćete, kada trgovanje bude vraćeno i eventualna ponuda stigne, radije zadržati hartije NIS-a ili ih unovčiti po prvoj prihvatljivoj ceni?
