NBS 9. jula o kamati: rate kredita pred inflacijom od 7%
Izvršni odbor Narodne banke Srbije 9. jula odlučuje o referentnoj stopi, koja ceo 2026. stoji na 5,75 odsto. MMF projektuje prosečnu inflaciju od 5,2 odsto uz vrh od oko 7 odsto na kraju godine.
- Izvršni odbor Narodne banke Srbije zaseda 9. jula i odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi.
- Stopa je ceo dosadašnji deo 2026. zadržana na 5,75 odsto, uz depozitnu olakšicu od 4,5 i kreditnu od 7,0 odsto.
- MMF projektuje prosečnu inflaciju od 5,2 odsto u 2026, uz vrh na kraju godine od oko 7 odsto.
- Visina referentne stope direktno određuje rate stambenih i gotovinskih kredita vezanih za promenljivu kamatu.
Referentna kamatna stopa u Srbiji stoji na 5,75 odsto ceo dosadašnji deo 2026. godine, i pred sednicu Izvršnog odbora Narodne banke Srbije zakazanu za 9. jul niko ozbiljno ne najavljuje njeno pomeranje. Uz tu stopu vezane su i depozitna olakšica od 4,5 odsto i kreditna od 7,0 odsto, koridor koji centralna banka koristi da usmeri cenu novca na tržištu. Odluka koja deluje kao rutinsko produženje postojećeg stanja ovog puta stiže u trenutku kada projekcije inflacije idu naviše.
Za građane sa kreditima to nije apstraktna brojka. Referentna stopa je osnovica na koju banke dodaju svoju maržu kod zajmova vezanih za promenljivu kamatu, pa svaka njena promena kroz nekoliko meseci stigne na mesečnu ratu stambenog ili gotovinskog kredita. Dok stopa miruje, miruju i te rate. Čim se pomeri naviše, poskupljuje otplata za sve one koji nisu fiksirali kamatu na ceo rok.
Zašto centralna banka okleva da mrdne stopu?
Odgovor je u sudaru dva podatka. Cilj Narodne banke Srbije je inflacija od 3 odsto, uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnih poena naviše ili naniže, dakle gornja granica tolerancije je 4,5 odsto. Međunarodni monetarni fond, međutim, projektuje prosečnu inflaciju od 5,2 odsto u 2026. godini, sa vrhom na kraju godine, u decembru, od oko 7 odsto. Reč je o proseku koji već probija ciljni koridor i o vrhu koji ga probija ubedljivo.
Glavni pokretač tog ubrzanja su cene energenata, koje se prelivaju na troškove proizvodnje i transporta, a odatle na police. Kada inflacija raste, klasičan potez centralne banke je da podigne referentnu stopu i tako uspori potrošnju i kreditiranje. Problem je što bi svako podizanje istovremeno poskupelo otplatu postojećih kredita i zakočilo privredu koja se oslanja na jeftin novac. Otuda oprez: prerano stezanje kažnjava dužnike, prekasno stezanje pušta cene da odu dalje od cilja.
Zato je zadržavanje stope na 5,75 odsto do sada bilo čitljivo kao stav da su inflatorni pritisci privremeni i da ne traže reakciju. Ako se projekcija vrha od oko 7 odsto potvrdi, taj argument slabi iz meseca u mesec.
Šta odluka 9. jula znači za kućni budžet?
Najverovatniji ishod je da stopa ostane na 5,75 odsto, što za nosioce kredita znači još jedan mesec bez promene rate. To je dobra vest za kratkoročni budžet, ali ne i garancija za jesen. Ako inflacija nastavi ka projektovanom vrhu, prostor za dalje mirovanje se sužava, a scenario podizanja stope na narednim sednicama postaje realniji.
Za nekoga ko sada uzima stambeni kredit to je poziv da pažljivo uporedi promenljivu i fiksnu kamatu, jer razlika između njih upravo meri rizik od poskupljenja otplate. Za one koji već otplaćuju zajam po promenljivoj stopi, svaka naredna sednica Izvršnog odbora postaje datum koji se prati, ne zbog same odluke, nego zbog signala u kom smeru ide cena novca.
Odluka od 9. jula sama po sebi verovatno neće promeniti ništa na računu za otplatu. Pravo pitanje je koliko dugo Narodna banka može da drži stopu nepromenjenom dok joj projekcije govore da inflacija ubrzava. Da li biste vi danas svoj kredit vezali za promenljivu ili fiksnu kamatu?
