MiCA čisti tržište: dozvolu za EU dobilo 244 od 1.200 firmi

Od preko 1.200 kompanija koje su ranije poslovale na tržištu kriptoimovine u Evropskoj uniji, punu dozvolu za rad po novom režimu dobilo je svega 244, pokazuje prvi presek posle stupanja Uredbe o tržištima kriptoimovine (MiCA) na snagu 1. jula 2026. Reč je o prvom jedinstvenom regulatornom okviru za digitalnu imovinu u Uniji, koji je dosadašnju šarolikost nacionalnih pravila zamenio jednim pravilnikom za sve članice.

Brojka nije samo statistika o papirologiji, nego mapa preraspodele tržišta. Kripto-berze, operateri bitkoin bankomata i drugi pružaoci usluga koji nemaju odgovarajuću dozvolu izdatu u nekoj od država članica od 1. jula moraju da obustave ili značajno ograniče poslovanje na teritoriji EU. Ko nije prošao kroz proces licenciranja, izlazi iz igre ili preusmerava korisnike izvan Unije.

Zašto više od 80 odsto tržišta neće preći u novi režim?

Odgovor leži u ceni ulaska. MiCA uvodi stroža pravila o zaštiti korisnika, transparentnosti poslovanja i nadzoru nad pružaocima usluga, a to podrazumeva kapitalne zahteve, procedure due diligence i stalno izveštavanje regulatoru. Za veliki broj manjih platformi i operatera bankomata, koji su godinama poslovali u regulatornoj sivoj zoni, taj trošak usklađivanja veći je od očekivanog prinosa, pa jednostavno gase evropsku ponudu.

Zbog toga se procenjuje da više od 80 odsto ranije registrovanog tržišta neće preći u novi režim. Za korisnike to nije apstraktan podatak: sredstva na nelicenciranim platformama postaju teže dostupna, a deo servisa koji su Evropljani koristili gubi pravni osnov za rad u Uniji. Kod bitkoin bankomata efekat je najvidljiviji, jer se fizička mreža uređaja povlači sa ulica gradova u kojima operater nema dozvolu.

Konsolidacija ovog obima nije neželjena posledica, nego cilj. Regulator je jasnom cenom ulaska namerno odvojio ozbiljne pružaoce usluga sa kapitalom i procedurama od improvizovanih platformi, prenoseći deo tereta zaštite korisnika na sam sektor. Krupni igrači sa dozvolom dobijaju pristup celom tržištu od skoro 450 miliona ljudi, dok ostali nestaju ili se sele.

Poljska rupa i selidba u Litvaniju i Estoniju

Jedinstvena pravila ne znače i jednaku brzinu njihove primene. Poljska je jedina članica EU koja još nije usvojila nacionalni zakon koji omogućava izdavanje domaćih MiCA licenci, pa poljske firme ne mogu da dobiju dozvolu u sopstvenoj zemlji. Umesto da čekaju, brojne su poslovanje preselile u Litvaniju i Estoniju, dve baltičke članice koje su regulatorni okvir postavile na vreme.

Motiv je sistem takozvanog passportinga: dozvola izdata u jednoj članici važi na celom jedinstvenom tržištu. Firmi je dovoljno da bude licencirana u Vilnjusu ili Talinu da bi legalno opsluživala korisnike u celoj Uniji, uključujući i Poljsku. Tako kašnjenje jedne prestonice postaje dobitak za druge, a mapa evropskog kripto sektora seli se ka onima koji su prvi otvorili vrata.

Za region i domaće ulagače pouka je konkretna: pristup evropskom tržištu sada zavisi od toga u kojoj je članici firma dobila dozvolu, a ne samo od toga gde ima kancelariju. Naredni test biće koliko će platformi zaista uspeti da se preseli i licencira, a koliko će korisnika ostati zaključano na servisima koji izlaze iz Unije.

Da li je oštra selekcija od preko hiljadu firmi na svega 244 znak zdravijeg tržišta ili samo skuplji ulaz za korisnike?