Volstrit na pola godine u plusu: S&P 500 skočio 10 odsto
Američke berze ušle su u drugu polovinu 2026. na istorijskim vrhovima, uz rast S&P 500 od skoro 10 odsto i Nasdaka od oko 13 odsto u prvih šest meseci, predvođene tehnološkim sektorom.
- Indeks S&P 500 porastao je u prvih šest meseci 2026. za skoro 10 odsto, a Nasdak za oko 13 odsto.
- U poslednjem danu trgovanja S&P 500 dodao je 1,8 odsto, a Nasdak 2,1 odsto, vrativši indekse blizu istorijskih maksimuma.
- Rast predvode tehnološke kompanije, koje ostaju najteži segment oba indeksa.
- Berze su podigli popuštanje geopolitičkih tenzija i slab izveštaj sa tržišta rada, koji je smanjio izglede za pooštravanje politike Feda.
Indeks S&P 500 zaključio je prvo polugodište 2026. sa rastom od skoro 10 odsto, a tehnološki Nasdak sa oko 13 odsto, čime su američke berze u drugu polovinu godine ušle na istorijskim vrhovima. Podatak je značajan jer dolazi posle perioda u kojem su ulagači strahovali od zaoštravanja monetarne politike, pa je polugodišnji prinos od dvocifrenog reda veličine na Nasdaku znak da se apetit za rizikom vratio na tržište kapitala.
Poslednji dan trgovanja pojačao je taj utisak. S&P 500 je skočio 1,8 odsto, a Nasdak 2,1 odsto, dovoljno da se oba indeksa vrate na korak od svojih rekordnih nivoa. Za berze koje su veći deo godine trgovale u uskom rasponu, jednodnevni pomak te veličine potvrđuje da se kupovni pritisak koncentrisao pred kraj polugodišta, a ne da se radi o postepenom, ravnomernom rastu tokom šest meseci.
Zašto su berze porasle baš sada?
Rast su podigla dva faktora koja su delovala istovremeno. Prvi je popuštanje geopolitičkih tenzija, koje je smanjilo premiju rizika koju ulagači traže da bi držali akcije. Kada opada verovatnoća naglih poremećaja, kapital se seli iz sigurnih instrumenata nazad u vlasničke hartije, a upravo to premeštanje vidi se u prinosima vodećih indeksa.
Drugi faktor je slab izveštaj sa američkog tržišta rada. Podaci ispod očekivanja obično deluju loše, ali za berze su ovog puta bili dobra vest: slabije tržište rada smanjuje izglede da Federalne rezerve pooštre monetarnu politiku, odnosno da dodatno podignu referentnu kamatnu stopu. Niža očekivana cena novca direktno podiže sadašnju vrednost budućih zarada kompanija, pa je reakcija tržišta bila rast. To je klasičan obrazac u kojem loša makroekonomska vest postaje pozitivan signal za cene akcija.
Koncentracija rasta u tehnološkom sektoru dodatno objašnjava zašto je Nasdak nadmašio S&P 500. Tehnološke kompanije nose najveći ponder u oba indeksa, pa svaki pomak u očekivanjima o kamatama najjače pogađa upravo njihove valuacije. Kada tržište proceni da je vrh kamatnog ciklusa dostignut, sektori sa dugoročnim rastom zarada dobijaju najviše, i to se ove godine odrazilo na razliku između dva indeksa.
Šta znači ulazak u drugu polovinu godine na vrhu
Za investitore, polugodišnji prinos od skoro 10 odsto na S&P 500 znači da su indeksi već iskoristili deo prostora koji tržišta obično daju u celoj godini. Ulazak u drugu polovinu na istorijskim maksimumima podiže ulog: dalji rast zavisiće od toga hoće li se potvrditi očekivanje da Fed neće pooštravati politiku i hoće li korporativne zarade opravdati postignute nivoe cena.
Rizik leži u tome što je rast usko oslonjen na tehnološki sektor i na scenario mekše monetarne politike. Ako se izveštaji sa tržišta rada u narednim mesecima preokrenu ka jačini, ista logika koja je podigla berze mogla bi da deluje u suprotnom smeru. Zasad, međutim, ulagači su prvo polugodište zaključili sa jasnim signalom da veruju u nastavak popuštanja pritiska na kamate.
Da li dvocifreni polugodišnji prinos znači da tržišta imaju još prostora za rast, ili je najveći deo dobitka za ovu godinu već ostvaren?
