Prosečna plata u Srbiji prešla 1.000 evra, inflacija 2,7%
Savet za koordinaciju mera za rast BDP-a, kojim je 7. jula predsedavao premijer Đuro Macut, saopštio je da je prosečna neto zarada dostigla 1.038 evra uz realni rast od 11,5 odsto, dok je junska inflacija usporila na 2,7 odsto.
- Prosečna neto zarada u Srbiji dostigla je 1.038 evra, uz realni godišnji rast od 11,5 odsto.
- Međugodišnja inflacija u junu iznosila je 2,7 odsto, među najnižima u Evropi.
- Bruto domaći proizvod beleži rast od 3,6 odsto u prvih pet meseci 2026. godine.
- Izvoz je u periodu januar-maj porastao 7,7 odsto, dok je uvoz uvećan samo 1 odsto.
Prosečna neto zarada u Srbiji dostigla je 1.038 evra, uz realni godišnji rast od 11,5 odsto, saopšteno je posle sednice Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda, kojom je 7. jula predsedavao premijer Đuro Macut. Istog dana objavljeno je da je međugodišnja inflacija u junu usporila na 2,7 odsto, čime se Srbija svrstava među zemlje sa najnižim rastom cena u Evropi.
Podatak o zaradi treba čitati zajedno sa podatkom o inflaciji, jer tek njihov odnos pokazuje šta se stvarno dešava sa standardom. Nominalni rast plata koji nadmašuje rast cena znači da realna kupovna moć raste, a upravo to pokazuje realni rast od 11,5 odsto: prosečan zaposleni u junu je za svoju platu mogao da kupi osetno više nego godinu dana ranije. Iznos od 1.038 evra prvi je put da prosečna neto zarada, iskazana u evrima, stabilno prelazi prag od hiljadu evra.
Šta stoji iza brojeva
Makroekonomski okvir koji su na sednici predstavili prati istu liniju. Bruto domaći proizvod beleži rast od 3,6 odsto u prvih pet meseci 2026. godine, što je tempo koji zadržava Srbiju u grupi brže rastućih privreda regiona. Struktura spoljne trgovine ide u prilog toj oceni: izvoz je u periodu januar-maj porastao 7,7 odsto, dok je uvoz uvećan svega 1 odsto, čime se smanjuje pritisak na spoljnotrgovinski deficit.
Domaća potrošnja takođe drži korak. Trgovina na malo u maju beleži rast od 6,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, što potvrđuje da povećana kupovna moć iz platnog listića dolazi do prodavnica, a ne ostaje samo na papiru. Kombinacija rasta zarada, umerene inflacije i žive maloprodaje je slika privrede u kojoj tražnja raste, ali za sada bez pregrevanja koje bi obično vratilo inflaciju naviše.
Vlada je poručila da ostaje posvećena makroekonomskoj stabilnosti i da će naredni fokus biti na daljem podizanju životnog standarda, industrijskom razvoju i investicijama. To je jasan signal da se očekuje nastavak istog pravca, ali ostaje pitanje koliko je taj pravac ravnomerno raspoređen.
Da li prosek zaista opisuje standard građana?
Prosek je koristan pokazatelj kretanja, ali sam po sebi ne govori koliko zaposlenih zaista prima taj iznos. Prosečnu zaradu naviše povlače bolje plaćeni sektori, pre svega informacione tehnologije, finansije i deo prerađivačke industrije, dok značajan broj zaposlenih u trgovini, ugostiteljstvu i javnim službama prima ispod proseka. Realno je da tipičan zaposleni, čija je zarada bliža medijani nego proseku, promenu oseti slabije nego što nominalni rast sugeriše.
Na percepciju standarda utiče i to na šta cene i dalje pritiskaju kućni budžet. Iako je opšta inflacija na 2,7 odsto, hrana, komunalije i troškovi stanovanja mogu rasti drugačijim tempom od korpe koja ulazi u prosek. Za domaćinstva sa nižim primanjima, kod kojih hrana i računi čine veći deo potrošnje, iste brojke znače manje olakšanje nego što ukupni pokazatelj obećava.
Ostaje i pitanje trajnosti. Realni rast zarada od 11,5 odsto teško je održati na duži rok bez odgovarajućeg rasta produktivnosti, jer u suprotnom pritisak na troškove poslodavaca vremenom nalazi put do cena. Zato će naredna kvartalna očitavanja inflacije i produktivnosti pokazati da li je reč o trajnom pomaku standarda ili o snažnoj, ali privremenoj godini.
Da li vaša plata u poslednjih godinu dana raste brže od cena koje plaćate, ili prosek od 1.038 evra opisuje nekog drugog, a ne vas?
