NBS: projekcija računa sa naftom od 83 dolara, rizik 120

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je 23. avgusta Izveštaj o inflaciji sa avgustovskim projekcijama, i prvi put je razložila na čemu tačno počiva broj koji je do sada bio poznat samo kao krajnji zbir: rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto. Osnovna pretpostavka je cena nafte od 83 dolara po barelu za ovu godinu i 75 dolara za 2027, dok pesimistički scenario podrazumeva skok na 120 dolara ako se sukob na Bliskom istoku dodatno raširi. Ranije je javnost od centralne banke dobijala samo krajnje brojke, rast od 3,2 odsto i inflaciju u granicama cilja, bez podloge na kojoj su te procene napravljene.

Prosečna inflacija za 2026. spuštena je na 3,2 odsto, što je za 0,4 procentna poena niže od prethodne, majske procene. Cilj ostaje tri odsto uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnih poena naviše i naniže. Prema projekciji NBS, niska baza iz septembra prošle godine, nastala primenom uredbe kojom su marže u trgovini bile ograničene na 20 odsto, u kombinaciji s višim svetskim cenama nafte, uticaće na to da inflacija od septembra ove godine bude blago iznad četiri odsto.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković objasnila je zašto je inflacija u julu pala ispod očekivanja:

Na nižu inflaciju prethodnih meseci od naših očekivanja iznetih u majskom izveštaju o inflaciji najviše je uticao veći međugodišnji pad cena hrane od očekivanog, koji je u julu iznosio 6,1 odsto. Usporavanje ukupne inflacije na 1,9 odsto međugodišnje u julu dominantno je bilo rezultat sniženih cena voća i povrća, usled izuzetno dobrog novog roda.

Rast BDP-a podignut na 3,2 odsto

Projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu podignuta je na 3,2 odsto, za 2027. ostaje 4,5 odsto, a srednjoročno se očekuje tempo od oko 3,5 odsto godišnje. Najveći doprinos u 2026. dolazi od lične potrošnje, 2,7 procentnih poena, zatim od fiksnih investicija sa 1,0 procentnim poenom i državne potrošnje sa 0,4 poena, dok izvoz odnosi 0,5 procentnih poena rasta.

Mirjana Miletić, zamenica direktora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS, upozorila je na rizik koji dolazi iz poljoprivrede i energetike:

Na to bi pre svega mogla da se odrazi loša hidrološka situacija i ovaj toplotni talas koji za posledicu ima manju proizvodnju struje iz hidro izvora, negativno utiče na rečni transport, određenih negativnih efekata u kratkom roku može da ima i na prerađivačku industriju i na prinose u poljoprivredi.

Poljoprivredna sezona je, prema proceni NBS, bolja od prethodne dve. Projekcija za kukuruz je prinos od 5,6 tona po hektaru, prema ranijih 4,4 tone, uz rast proizvodnje od 23 odsto. Kod pšenice NBS očekuje skromniji rast prinosa nego Republički zavod za statistiku, koji prognozira 5,9 tona po hektaru.

Pesimistički scenario: nafta na 120 dolara

Osnovna projekcija, kako je objasnio Savo Jakovljević, generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, rađena je na pretpostavci da će cena nafte do kraja godine i tokom 2027. biti nešto niža od tadašnjih 90 dolara po barelu: oko 83 dolara za ovu godinu i oko 75 dolara za narednu.

Uz osnovni scenario, NBS je izradila i pesimistički, u kojem bi se sukob na Bliskom istoku, uključujući blokadu Ormuskog moreuza, produžio, uz dodatno smanjenje transporta kroz Crveno more. U Izveštaju o inflaciji piše:

Procenjujemo da bi u tom slučaju cena nafte ponovo dostigla nivo od oko 120 dolara po barelu i na sličnom nivou se zadržala tokom prvog kvartala 2027, nakon čega bi se do kraja godine postepeno spustila na oko 112 dolara po barelu.

Posledice takvog razvoja događaja bile bi merljive: inflacija bi bila viša za 0,4 procentna poena u 2026. i za 1,2 procentna poena u 2027, dok bi rast BDP-a bio manji za 0,2 procentna poena ove i za 0,8 procentnih poena naredne godine u odnosu na osnovni scenario.

Kamata bez promene, devizne rezerve u minusu

Referentna kamatna stopa ostaje na 5,75 odsto. Tabaković je objasnila zbog čega centralna banka za sada ne menja kurs:

U periodu od prethodnog izveštaja nismo menjali visinu referentne kamatne stope, koja iznosi 5,75 odsto. Prilikom donošenja odluka imali smo u vidu da se geopolitičke tenzije i dalje odražavaju na volatilna kretanja na međunarodnom robnom tržištu.

Na deviznom tržištu je od aprila do jula preovladala ponuda deviza, zahvaljujući izvozu i stranim direktnim investicijama. NBS je u tom periodu neto kupila 900 miliona evra, čime je deficit od početka godine sveden na 320 miliona evra. Do 18. avgusta se taj minus, prema rečima guvernerke, dodatno stopio na svega 185 miliona evra:

Pojačane turbulencije su bile početkom godine kada smo prodali 1,595 milijardi evra, a zaključno sa 18. avgustom kupili smo 1,41 milijardu, tako da smo u minusu od samo 185 miliona evra. Oni koji brinu da li nam krvare devizne rezerve i da li ćemo izdržati, da ih utešim da se ne brinu.

Međugodišnji rast kredita privredi i stanovništvu u junu je iznosio 16,6 odsto, vođen kreditima za obrtna sredstva i investicije kod privrede, odnosno gotovinskim i stambenim kreditima kod stanovništva. Sledeći Izveštaj o inflaciji, sa novembarskim projekcijama, pokazaće da li je poljoprivredna sezona izdržala toplotni talas od kraja jula, na koji su projekcije upozorile kao na glavni izvor neizvesnosti u kratkom roku.