Voće jeftinije 16,7 odsto: cene u poljoprivredi pale 6,8

Cene proizvođača poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu 2026. bile su za 6,8 odsto niže nego u junu 2025. godine. Podatak je 12. avgusta objavio Republički zavod za statistiku, u mesečnom preseku indeksa koji meri cene što ih poljoprivrednik dobija kada svoju robu proda dalje.

Pad nije ravnomeran po granama. Posmatrano prema istom mesecu prošle godine, najveći uticaj na prosek imale su tri grupe:

• voće, cene niže za 16,7 odsto
• stoka i živina, minus 14,5 odsto
• stočni proizvodi, minus 7,2 odsto

Voće je, dakle, izgubilo dvaput više od ukupnog proseka. Reč je o grupi koja u srpskom izvozu hrane nosi šljivu, malinu, jabuku i višnju, pa se razlika od šesnaest odsto po kilogramu vidi u prihodu gazdinstva pre nego u bilo kojoj drugoj statistici.

Koliko je pad brz na mesečnom nivou

U odnosu na maj 2026, cene proizvođača su u junu bile u proseku niže za 2,7 odsto. Redosled grupa je tu drugačiji: žita su na mesečnom nivou izgubila 4,7 odsto, voće 5,8 odsto.

Voće se povlači u oba preseka, i u godišnjem i u mesečnom. Žita se pojavljuju samo u kratkom, što znači da se njihov pad tek formira i da još nije ušao u međugodišnje poređenje.

Šta pokazuje prvo polugodište

U periodu januar-jun 2026. prosečne cene proizvođača bile su niže za 3,2 odsto nego u istom periodu 2025. godine. Po grupama, stoka i živina su jeftinije 3,6 odsto, industrijsko bilje 7,7 odsto, a stočni proizvodi 5,1 odsto.

Junski pad od 6,8 odsto dvostruko je dublji od polugodišnjeg proseka. To znači da se razlika prema prošloj godini produbljivala kako je polugodište odmicalo, a ne da je bila jednako raspoređena od januara.

Ko gubi, a ko plaća manje

Indeks ne meri cenu na polici. On meri cenu koju proizvođač naplati pri prodaji, dakle ono što se u praksi zove otkupna cena. Za voćara koji ove sezone predaje šljivu, pad od 16,7 odsto je manji prihod na istoj količini robe, dok gorivo, ambalaža, hladnjača i sezonska radna snaga u tom indeksu uopšte ne figuriraju.

Na drugoj strani lanca stoje prerađivači, hladnjačari i trgovci, kojima je ista sirovina ove godine jeftinija. Kod stoke i živine, gde je pad 14,5 odsto, ista logika važi za klanice i mesnu industriju.

Stočni proizvodi, u koje ulaze mleko i jaja, prošli su blaže od žive stoke: minus 7,2 odsto međugodišnje u junu i minus 5,1 odsto u prvom polugodištu. Razlika između te dve grupe je gotovo dvostruka, iako dolaze sa istog gazdinstva.

Zavod je istog dana objavio i podatke o potrošačkim cenama: međugodišnja inflacija u julu iznosila je 1,9 odsto, a mesečna je bila negativna, minus 0,2 odsto. Dva niza se ne kreću jedan uz drugi, jer između njive i kase stoje prerada, transport i marža, pa pad od 6,8 odsto na strani proizvođača ne stiže do kupca u istom iznosu.

Ono što se iz brojki čita bez tumačenja jeste smer. Cene koje srpski poljoprivrednik naplaćuje padaju šest meseci zaredom u odnosu na prošlu godinu, a u junu su pale i u odnosu na prethodni mesec. Sledeći presek istog indeksa pokazaće da li se voće zaustavilo posle mesečnog minusa od 5,8 odsto ili je i julska berba ušla u sezonu sa nižom cenom.