Cene stanova gore 5,25 odsto, ugovora manje za 5,8 odsto

Vrednost RGZ indeksa cena stanova za Republiku Srbiju u drugom tromesečju 2026. godine iznosi 200,98, objavio je 14. avgusta Republički geodetski zavod. U odnosu na prvo tromesečje ove godine indeks je viši za 1,19 odsto, a međugodišnja stopa rasta cena stanova iznosi 5,25 odsto.

Indeks prati cene stanova na kojima je zaključena kupoprodaja, dakle ono što je stvarno plaćeno i upisano, a ne ono što piše u oglasu. To je jedini zvanični kvartalni presek tržišta na kome građani kupuju stanove.

Zavod tempo rasta u drugom tromesečju opisuje kao umeren i stabilizovan. Kvartalna promena od 1,19 odsto manja je od godišnje stope od 5,25 odsto, što znači da se rast u poslednja tri meseca odvijao sporije od proseka prethodnih dvanaest.

Stari stanovi poskupljuju brže od novih

Rast nije jednak po tipu stana. Novoizgrađeni stanovi skuplji su 3,86 odsto nego pre godinu dana, a postojeći, dakle oni iz ranije izgrađenog fonda, 5,98 odsto. Razlika je 2,12 procentna poena i ide u korist starijih stanova, onih koji su na tržištu i pre poslednjeg ciklusa gradnje.

Zašto promet raste dok se broj ugovora smanjuje?

U drugom tromesečju zaključeno je 11.938 ugovora o kupoprodaji stanova, što je 5,8 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine. Ukupna vrednost tih ugovora iznosila je 1,3 milijarde evra, odnosno 7,7 odsto više nego godinu dana ranije.

Odgovor je u prosečnoj vrednosti jednog ugovora. Kada se objavljena vrednost prometa podeli objavljenim brojem kupoprodaja, na jedan ugovor otpada oko 109.000 evra. Manje je zaključenih poslova, ali je svaki od njih u proseku krupniji nego u drugom tromesečju prošle godine.

Južna i Istočna Srbija: najveći rast cena, najveći pad broja ugovora

Po regionima, međugodišnji rast cena kreće se ovako:

• Južna i Istočna Srbija: cene više 6,21 odsto, vrednost prometa manja 0,4 odsto, broj ugovora manji 11,8 odsto
• Region Grada Beograda: cene više 5,65 odsto, vrednost prometa veća 12,6 odsto, broj ugovora manji 2,5 odsto
• Vojvodina: cene više 4,86 odsto, vrednost prometa veća 3,2 odsto, broj ugovora manji 6,8 odsto
• Šumadija i Zapadna Srbija: cene više 4,28 odsto, vrednost prometa veća 1,9 odsto, broj ugovora manji 6,2 odsto

Broj zaključenih ugovora smanjen je u sva četiri regiona. Beograd je jedini region u kome je vrednost prometa porasla dvocifreno, i to uz najmanji pad broja kupoprodaja.

Gde je Srbija u poređenju sa Evropskom unijom

Prema podacima objavljenim na sajtu Eurostata, indeks cena stambenih nepokretnosti u Evropskoj uniji beleži međugodišnji rast od 5,13 odsto u prvom tromesečju 2026. godine. Reč je o kvartal ranijem preseku nego što je srpski, pa brojke nisu istovetne kategorije, ali daju red veličine.

U jednoj od 27 članica cene su pale, u Finskoj za 2 odsto. Na drugom kraju su zemlje sa dvocifrenim godišnjim rastom: Portugal sa 17,78 odsto, Bugarska sa 14,77 odsto i Slovačka sa 14,44 odsto.

Republički geodetski zavod ocenjuje da, za razliku od dinamičnih trendova u pojedinim državama Evropske unije, RGZ indeks pokazuje kontinuirano pozitivan trend i stabilno tržište nepokretnosti u Srbiji.

Indeks je razvijen po međunarodnim metodološkim smernicama i besplatno je dostupan građanima i privredi. Naredni presek odnosiće se na treće tromesečje 2026. godine.