Đedović: ADNOK je čekao da MOL kupi 56 odsto NIS-a

Paket od 56 odsto akcija Naftne industrije Srbije, koji Gaspromnjeft prodaje mađarskom MOL-u, čeka dva potpisa: dogovor dve kompanije i odobrenje OFAK-a, kancelarije američkog Ministarstva finansija za kontrolu strane imovine. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za Politiku da ti pregovori napreduju i da Srbija u njima nije prepreka, ali i da konačan ishod ne zavisi od Beograda.

“Nadamo se skoroj finalizaciji dogovora između ruske i mađarske strane, koje treba da dobije i odobrenje OFAK-a.”

Ministarka je dodala da bi takav ugovor bio trajno i održivo rešenje za kompaniju koja sada posluje u velikoj neizvesnosti, od meseca do meseca, i da je država spremna za druge opcije u slučaju nepovoljnijih ishoda, kako bi zaštitila sopstvene interese. Predsednik Aleksandar Vučić najavio je razgovore sa predsednikom Rusije i premijerom Mađarske o istoj temi.

Zašto je ADNOK odustao?

Odgovor koji je ministarka dala prvi put objašnjava redosled koji je Abu Dabi tražio. ADNOK, nacionalna naftna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata, bio je zainteresovan da uđe u vlasništvo NIS-a kao manjinski akcionar, ali tek pošto MOL otkupi paket od 56 odsto od Gaspromnjefta. Emiratska kompanija, dakle, nije odustala od same imovine nego je čekala da se raspetlja ruski deo vlasništva, a to se za sada nije desilo.

Stav države o tome se nije promenio.

“Naš je stav kao države je da bi ulazak ADNOK-a bio dobar za NIS”

Šta je već potpisano

Junski Akcionarski sporazum Vlade Srbije i MOL-a već obavezuje obe strane, nezavisno od toga kada će ruski udeo promeniti vlasnika. Sporazumom je predviđeno da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija NIS-a i da Rafinerija u Pančevu narednih deset godina radi najmanje na nivou kapaciteta koji je imala pre uvođenja američkih sankcija.

Koliko taj dokument znači drugoj strani, pokazuje mađarski kvartalni izveštaj. MOL je sredinom avgusta, u izveštaju za drugi kvartal, Akcionarski sporazum sa Vladom Srbije svrstao među ključne korporativne događaje perioda, dakle u istu kategoriju u koju kompanije stavljaju akvizicije i velike investicione odluke.

Renta od devet odsto i sudbina Petrohemije

Prema navodima izvora bliskog pregovorima, dve strane su kompromis morale da naprave na dva mesta.

• Rudna renta za eksploataciju nafte u Srbiji sada iznosi sedam odsto prihoda kompanije. Srpska strana je tražila da se, u slučaju da MOL preuzme većinski paket, podigne na 13 odsto, uz argument da MOL u Mađarskoj za istu delatnost plaća 18 odsto. Dogovoreno je devet odsto.
• Druga tačka bila je Petrohemija, zavisna kompanija NIS-a. Srbija je insistirala da i ona uđe u aranžman i to označila kao jednu od svojih crvenih linija. MOL je zahtev odbio, između ostalog zbog sopstvenih ulaganja u petrohemiju, pošto je pre dve godine u Tisaujvarošu otvorio kompleks Poliol, najveću investiciju u istoriji te kompanije.

Razlika između sedam i devet odsto rente deluje mala dok se ne prevede u novac na godišnjem nivou, a upravo taj procenat određuje koliko od domaće proizvodnje nafte ostaje budžetu, a koliko novom vlasniku.

Sledeći korak nije u Beogradu. Dok OFAK ne odobri prenos vlasništva, NIS ostaje u režimu poslovanja iz meseca u mesec, sa licencama koje se produžavaju umesto da se planira na godinu unapred.