Afrička kuga: 36.632 uginule svinje, 930 gazdinstava

Za sedamnaest dana broj svinja koje su uginule ili su eutanazirane zbog afričke kuge svinja u Srbiji porastao je za 2.782, na ukupno 36.632 grla. Podatak je u nedelju izneo ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić u razgovoru za Radio televiziju Srbije.

Presek koji je ministar izneo obuhvata:

• 36.632 uginula i eutanazirana grla
• 930 zaraženih gazdinstava
• sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta

Bilans spaja dve stavke: grla koja su uginula od bolesti i grla koja su uklonjena eutanazijom u žarištima. Ministarstvo ih objavljuje kao jedan zbir, pa se iz javnog preseka ne vidi koliki deo otpada na preventivno uklanjanje, a koliki na samu bolest.

Rast bilansa od 8,2% za dve i po nedelje

Glamočić je 30. jula saopštio da je od početka godine uginulo i eutanazirano 33.850 svinja. Razlika između ta dva preseka iznosi 2.782 grla, odnosno rast od 8,2%. Prosečno je to oko 164 svinje dnevno, i to u razdoblju koje ministar opisuje kao mirnije od prethodnog.

Ista računica pokazuje i koliko se epidemija razvukla po terenu. Bolest više nije pitanje jednog velikog objekta nego mreže od 930 gazdinstava u 62 naseljena mesta, a svako od njih traži nadzor, zabranu prometa i uklanjanje grla.

Sporadični slučajevi, ali bez popuštanja nadzora

Tempo novih žarišta je usporio, kaže ministar.

„U poslednjih nedelju dana slučajevi su sporadični”, rekao je Glamočić, uz opasku da „tu nema opuštanja”.

Vakcine protiv virusa afričke kuge svinja nema, a on je u Srbiji prisutan od 2019. godine. To je i razlog zašto se zaraza ne suzbija lečenjem nego uklanjanjem grla i zatvaranjem gazdinstava, mera koje pogađaju direktno prihod odgajivača.

Gde uđe, on ne izlazi, on samo stoji i vreba.

Tako je ministar opisao ponašanje virusa na gazdinstvu na koje jednom dospe. Reč je o bolesti koja ostaje u sredini i posle završene eutanazije, pa se popunjavanje obora odlaže dok se ne sprovede dezinfekcija i period praznog objekta.

Da li je meso zaraženih svinja opasno za ljude?

Nije. Virus se ne prenosi na čoveka i ne predstavlja zdravstveni rizik za potrošače, naglasio je ministar.

„Čak i da se konzumira to meso, na ljude apsolutno ništa ne utiče taj virus”, rekao je Glamočić.

Time se udar svodi na proizvodnu stranu: gubitak grla, prekid tova, ograničenja prometa i pad ponude na domaćem tržištu, bez posledica po potražnju iz razloga bezbednosti hrane.

Jedna farma nosi skoro trećinu bilansa

Najveći pojedinačni udar zabeležen je 9. jula, kada je na farmi Mistral komerc u Hrtkovcima počela eutanazija više od 11.000 grla zaraženih afričkom kugom. Ta jedna lokacija čini oko 30% celokupnog ovogodišnjeg bilansa.

Preostalih približno 25.600 grla raspoređeno je na ostatak od 930 gazdinstava. To je struktura koja gubitak prebacuje sa nekoliko velikih objekata na veliki broj malih odgajivača, gde je i nadzor teži i nadoknada sporija.

Bolest je registrovana u sedam okruga, a broj zahvaćenih naseljenih mesta narastao je na 62. Dok se ta brojka ne zaustavi, svaki naredni presek ministarstva meri isto: koliko je grla nestalo iz tova između dva javljanja.

U istom razgovoru ministar je govorio i o otkupu suncokreta. Ocenio je da je akontna cena od 40 dinara po kilogramu mala i naveo da je tog jutra dobio informaciju da se već nudi više od 50 dinara. Konačna cena, po njegovim rečima, formira se tek za oko mesec dana, jer na nju utiču i kretanja na tržištima Ukrajine i Rusije.