Cena suncokreta prešla 50 dinara, akontacija bila 40
Akontna cena suncokreta počela je na 40 dinara po kilogramu, a ministar Dragan Glamočić kaže da se već nude ponude iznad 50 dinara plus PDV. Konačna cena se očekuje za oko mesec dana.
Akontna otkupna cena suncokreta ove sezone otvorena je na 40 dinara po kilogramu, a na tržištu se već nude ponude veće od 50 dinara po kilogramu, plus PDV. To je najmanje 25% iznad nivoa kojim je otkup počeo, a podatak je u nedelju izneo ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić u Dnevniku RTS-a.
Ministar je početni nivo ocenio kao prenizak.
„Ta cena kojom je počelo da se ide, prvo akontno četrdeset dinara, zaista je malo”, rekao je Glamočić, dodajući da je informacije o ponudama iznad 50 dinara dobio tog jutra.
Akontna cena nije konačna cena. Ona je ulazna vrednost otkupne kampanje, po kojoj proizvođač predaje robu, dok se razlika obračunava naknadno, kada se vidi kako se tržište zaista postavilo.
Zašto konačna cena stiže tek za mesec dana?
Glamočić je rekao da se konačan obračun ne očekuje odmah, nego za oko mesec dana. Razlog je van domaćeg atara: na cenu uljarica najviše utiču kretanja na tržištima Ukrajine i Rusije, dva najveća izvoznika suncokretovog ulja, pa se domaći obračun de facto vezuje za njihovu ponudu i za cenu na regionalnim berzama.
Za proizvođača to znači da odluka o prodaji nije jednokratna. Ko preda robu po akontnoj ceni, čeka doplatu. Ko čeka, nosi rizik skladištenja i rizik da se ponuda u međuvremenu spusti.
Mađarska na 57 do 58 dinara
Ministar je naveo da se suncokret u Mađarskoj u ovom rangu kvaliteta plaća oko 57 do 58 dinara. Ponude od 60 i više dinara, koje se pominju u regionu, odnose se na sorte sa povišenim sadržajem oleinske kiseline, a te sorte se u Srbiji za sada ne proizvode.
To je razlika koja se u javnoj raspravi najčešće preskoči: poređenje sa 60 i više dinara nije poređenje istog proizvoda. Visokooleinski suncokret ide u drugu preradu i plaća se po drugom cenovniku.
Ko onda formira cenu
Na pitanje da li su otkupljivači u monopolskom položaju, ministar nije dao ocenu, ali je naveo da uljara ima manje nego poljoprivrednih proizvođača i da se proizvođači teško udružuju. Ta asimetrija je i objašnjenje zašto se cena otvara nisko.
„Nisam taj koji želi da određuje cene”, rekao je Glamočić, navodeći da je uloga Ministarstva da otvori dijalog i obezbedi informacije o kretanjima na stranim tržištima.
Kada je otkup počinjao, pisali smo da akontnih 40 dinara stoji naspram bitno viših ponuda u okruženju. Mesec dana kasnije domaće tržište je taj raskorak samo delimično zatvorilo.
Bilans: 110.000 tona za domaće potrebe
Robna slika je, prema ministrovim rečima, komotna. Za domaće potrebe potrebno je oko 110.000 tona ulja, uz još 180.000 tona raspoloživih za izvoz i 200.000 tona suncokretove sačme, koja ide u stočnu hranu.
Iz tog odnosa proizlaze tri stavke koje određuju konačan obračun:
- domaća potrošnja ulja, koja je pokrivena i nije sporna
- izvozni deo, koji zavisi od cene na regionalnom i svetskom tržištu
- sačma, čija cena prati tražnju stočarskog sektora
Sledeći orijentir stiže kroz nekoliko nedelja, kada uljare objave obračun po završetku kampanje. Do tada je 50 dinara plus PDV cena ponude, ne i cena koja je upisana u ugovor.
