Kukuruz podbacio do 60 odsto, suncokret ispod cene koštanja

Prinos kukuruza u Vojvodini je ove godine manji 50 do 60 odsto u odnosu na prosečne godine, a suncokreta 30 do 40 odsto, pokazuju procene sa terena dok deo useva već ulazi u žetvu. Umesto uobičajenih 11 tona kukuruza po hektaru, ratari u najboljem slučaju očekuju pet do šest tona. Kod suncokreta je razlika slična: mesto 3,5 tone po hektaru, prinos neće preći 2,5 tone, a moguće je i manje.

Podatke za portal 021 iznosi Jovan Simeonov, ratar iz Bavaništa u Banatu.

“Suša je ove godine, kao i prošle, znatno oštetila sve useve u poljoprivrednoj proizvodnji, tako da su prinosi smanjeni: u suncokretu negde oko 30% do 40%, a u kukuruzu možda sigurno više, nekih 50 odsto, možda i do 60 odsto manji prinos nego u nekim prosečnim, normalnim godinama. Ne pričam o nekim rekordnim”, kaže Simeonov.

Po njegovim rečima, ovo je već druga uzastopna sušna godina u Banatu, posle prošlogodišnje.

Zašto suša najviše pogađa baš kukuruz i soju?

Odgovor je u kalendaru. Boško Blagojević, redovni profesor na Departmanu za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, objašnjava za N1 da se najosetljivija faza razvoja kukuruza, cvetanje, svilanje i oplodnja, dešava sredinom jula i početkom avgusta, baš kada su poslednjih godina najizraženiji toplotni talasi.

“Kukuruz i soja su u najvećoj opasnosti”, kaže Blagojević.

Slaba oplodnja u tom periodu znači manji broj zrna po klipu i slabije nalivanje zrna, što direktno obara prinos. Soja je, dodaje profesor, podjednako osetljiva na kombinaciju visokih temperatura i nedostatka padavina u periodu od cvetanja do formiranja mahuna, sa najslabijim prinosima zabeleženim upravo u sušnim godinama poput 2012. Suncokret ima razvijeniji korenov sistem i podnosi sušu bolje od kukuruza i soje, ali ni on nije imun na ekstremne uslove, dok su povrtarske kulture najosetljivije od svih zbog plitkog korenovog sistema i velikih potreba za vodom.

Blagojević, koji prati podatke sa lokacija gde je žetva već počela, sažima stanje kratko:

“Prinosi kukuruza, soje i suncokreta, nisu obećavajući”, kaže profesor.

Cena suncokreta ne pokriva ni trošak proizvodnje

Manji prinos je samo pola problema. Otkupna cena suncokreta u Srbiji trenutno iznosi 40 dinara po kilogramu, dok najmanji proizvodni trošak, prema računici ratara, dostiže oko 80.000 dinara po hektaru, otprilike koliko će proizvođač i naplatiti pri toj ceni.

“Na ovu cenu, konkretno 40 dinara, to se ne isplati nikako, jer najmanja proizvodna cena je nekih 80.000 dinara po hektaru, a toliko možemo i da očekujemo sada na ovu cenu. Tako da ja ne vidim tu neku zaradu i neki opstanak poljoprivrednika”, kaže Simeonov za 021.

Prema njegovoj računici, cena bi morala da bude najmanje 60 dinara po kilogramu da bi proizvodnja uopšte opstala. Simeonov tvrdi da je cena suncokreta u okolnim zemljama viša nego u Srbiji, konkretnu razliku u dinarima ne navodi, ali traži da država utvrdi gde ta razlika nastaje.

“Pa, država može da organizuje sastanak sa uljarama ili da se vidi u čemu je problem, jer je cena suncokreta u okolini, u regionu, svuda je viša nego kod nas. Da se vidi gde se javlja ta razlika, ko uzima tu razliku u ceni. A što se tiče protesta, biće sastanak u Požarevcu, tako da će se videti šta i kako dalje, jer ovo: cena od 40 dinara, to je stvarno neprihvatljivo”, kaže Simeonov.

Dok se cena suncokreta lomi ispod troška proizvodnje, ostale ratarske kulture na produktnoj berzi drže drugačiji nivo. Kukuruz se trguje po 20,30 dinara po kilogramu bez PDV-a, pšenica po 20,50 dinara, dok je soja u julu imala prosečnu cenu od 53,10 dinara po kilogramu bez PDV-a. Razlika prema suncokretu pokazuje koliko je baš ta kultura, uz kukuruz, ove sezone najviše na udaru i suše i tržišta.

Od dve najugroženije kulture, kukuruz je stradao više, potvrđuje Simeonov iz iskustva na sopstvenoj njivi.

“Sigurno kultura koja je najviše stradala je kukuruz. Suncokret, hajde, ima neku kraću vegetaciju i on je malo nešto i napravio od onih kiša koje su bile u julu, ali kukuruz je baš u oprašivanju bio kada su ove temperature od plus 40 nastupile, tako da je on najviše stradao”, objašnjava Simeonov.

Ratari najavljuju sastanak u Požarevcu, na kojem će se odlučivati o daljim koracima oko cene i otkupa. Kombinaciju manjeg prinosa i niske otkupne cene Simeonov svodi na jednu rečenicu o tome čime se ratarstvo u Srbiji zapravo isplati.

“U Srbiji, ko želi da se bavi ratarstvom, da bi računao zaradu i neki profit, to ne. Ostaje mu samo da se bavi poljoprivredom. Mi koji smo krenuli da se bavimo time iz ljubavi, zato što volimo to, zato što je to generacijski posao, ali da se obogatimo i to, sigurno ne”, zaključuje ratar iz Bavaništa.