Otkupna cena suncokreta 40 dinara, u regionu 68

Akontna otkupna cena suncokreta roda 2026. iznosi 40 dinara po kilogramu, sa tom cifrom su uljare i drugi otkupljivači izašli pred proizvođače, a podatak je objavljen 13. avgusta. Prošle godine kilogram je plaćan od 55 do 60 dinara, pa je početna cena niža za 15 do 20 dinara, odnosno između 27 i 33 odsto. Reč je o prvoj otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda i ona određuje prihod na oko 251.000 hektara pod suncokretom.

Poljoprivredni proizvođač Dušan Tornjanski iz Banata kaže da su se otkupljivači usaglasili oko jedinstvene cene i da je ona ispod nivoa na kojem se suncokret plaća izvan Srbije. Prema njegovim podacima, u okolnim zemljama tona ide po 580 evra, što je oko 68 dinara po kilogramu. Razlika prema domaćoj akontnoj ceni je tako 28 dinara po kilogramu.

„Ova početna otkupna cena je od 15 do 20 dinara niža nego što je bila 2025. godine, kada su kilogram plaćali od 55 do 60 dinara. Sve je poskupelo 20-30 odsto, a suncokret je u Srbiji pojeftinio”, rekao je Tornjanski.

Rast troškova od 20 do 30 odsto o kojem govori pada u istu sezonu u kojoj je prinos smanjen. Suša i visoke temperature ubrzale su sazrevanje, pa je biljka, kako navodi, sazrela na silu. Žetva je pri kraju.

Šta 40 dinara znači po hektaru

Prinosi se na pojedinim parcelama kreću od 900 kilograma do dve tone po hektaru, dok se dobrim prinosom smatra oko četiri tone. Po ponuđenoj ceni, hektar koji da dve tone donosi 80.000 dinara bruto prihoda. Hektar sa 900 kilograma donosi 36.000 dinara. Za poređenje, četiri tone po prošlogodišnjih 55 dinara davale su 220.000 dinara po hektaru.

Pad se, dakle, sabira sa dve strane: manje kilograma i niža cena po kilogramu. Površina pod kulturom pri tome nije pomerena. Prošle godine požnjeveno je 250.816 hektara suncokreta, a ove je zasejano oko 251.000, pa promena cene nije posledica ponude koja je nabujala na njivama.

Tornjanski tvrdi da otkupljivači u Srbiji nastupaju kao monopolisti jer se dogovaraju o jedinstvenoj otkupnoj ceni, i traži od države objašnjenje zašto cene poljoprivrednih proizvoda padaju dok troškovi proizvodnje rastu.

Pšenica je ove sezone već prošla isto

Suncokret nije prva kultura na kojoj se ovo desilo. Pšenicu su otkupljivači ove godine platili 20 dinara po kilogramu.

Vojislav Malbaški (37), koji je suncokretom zasejao 40 hektara, navodi da je njegova proizvodnja pšenice koštala 27 dinara po kilogramu. Razlika između cene koštanja i otkupne cene bila je sedam dinara po kilogramu, na štetu proizvođača.

„Otkupljivači su nam platili 20 dinara po kilogramu, a nas je proizvodnja koštala 27 dinara po kilogramu i zbog toga ću, verovatno, odustati od poljoprivrede”, rekao je Malbaški.

On je planirao da ostane na selu, ali su niske otkupne cene, višegodišnja suša i skuplji repromaterijal promenili tu odluku.

„Verovatno ću odustati od poljoprivrede. Bolje da lepim pločice”, rekao je Malbaški.

Tornjanski očekuje da slično prođe i kukuruz.

„Kilogram pšenice otkupljivači su ove godine platili 20 dinara, a verovatno će i kukuruz biti jeftin, iako je već tri-četiri godine suša i smanjeni su prinosi, pa bi logično bilo da cene rastu”, rekao je Tornjanski.

Sušne sezone se nižu tri do četiri godine uzastopno, pa manji rod prestaje da bude izuzetak jedne godine i ulazi u računicu kao stalna stavka.

Najava protesta

Proizvođači poručuju da će, ako cena od 40 dinara po kilogramu ostane konačna, organizovati protest.

„Ako ova cena od 40 dinara po kilogramu bude konačna, moraćemo da organizujemo protest”, rekao je Tornjanski.

Akontna cena po pravilu nije poslednja reč, jer se konačan obračun sa otkupljivačem radi kasnije, ali ona je jedini broj koji proizvođač ima pred sobom u trenutku kada predaje robu. Sledeći podatak koji će pokazati u kom pravcu ide sezona je otkupna cena kukuruza.

Vlada je 13. avgusta usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. godine, o čemu smo pisali, kao i o kretanju cena u poljoprivredi tokom jula.