Svoj na svome: kuće preko 400 kvadrata plaćaju po kvadratu
Predložene su izmene zakona Svoj na svome. Za porodične kuće veće od 400 kvadrata uvodi se naknada za svaki kvadrat preko te granice, a do sada je podneto više od 2,6 miliona prijava.
Više od 2,6 miliona prijava podneto je za upis objekata po zakonu poznatom kao „Svoj na svome”, a po tim prijavama je do sada izdato oko 220.000 rešenja. Na taj obim posla sada stižu izmene zakona, koje je najavio privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije Đorđe Milić, u izjavama Tanjugu 17. avgusta i listu Politika dan kasnije.
Najkonkretnija promena tiče se novca. Za objekte do 400 kvadratnih metara naknada ostaje fiksna, u zakonom propisanom rasponu od 100 do 1.000 evra, pri čemu najviši iznos važi za širu zonu Beograda. Za porodične kuće veće od 400 kvadrata uvodi se dodatna naknada, i to za svaki kvadrat preko te granice.
Koliko plaćaju kuće veće od 400 kvadrata
Milić je pojasnio da je zakon primarno pisan za porodičnu i stambenu imovinu, pa se veći objekti obračunavaju drugačije.
„Tu je zakonodavac video da je potrebno, s obzirom da je zakon, pre svega, usmeren na porodičnu imovinu, na stambene objekte, da neki objekti koji su preko 400 kvadrata, oni imaju fiksnu naknadu do 400 kvadrata. To je ona naknada koja je propisana zakonom od 100 do 1.000 evra, a kasnije ova naknada za svaki metar kvadratni preko 400 kvadrata tih porodičnih objekata, plaćaće se naknada u visini punog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta”, objasnio je Milić.
Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta određuje lokalna samouprava, pa konačan iznos za istu kvadraturu neće biti isti u Beogradu i u manjoj opštini. Vlasnik kuće od 500 kvadrata plaća fiksni deo za prvih 400 i pun doprinos za preostalih 100 kvadrata.
Zašto se zakon menja posle svega nekoliko meseci primene?
Ovde se izvori razilaze oko roka. Tanjug i B92 prenose Milićevu ocenu da je do preciziranja došlo tokom šest meseci primene zakona, dok list Politika, koji citira portal Nova, govori o izmenama nakon devet meseci primene. Sadržaj obrazloženja je u oba slučaja isti.
„Razlozi za izmene Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima jesu preciziranje pojedinih odredaba i otklanjanje nedoumica, tako da se ne menja koncept zakona”, rekao je Milić za Politiku.
Preciziranja idu u tri pravca. Prvi je pojednostavljen elaborat geodetskih radova: posebni delovi objekata upisivaće se na osnovu skice, a skice će pored geodetskih inženjera moći da izrađuju i inženjeri arhitekture i diplomirani inženjeri građevine. Drugi je način na koji se šalju potvrde. Do sada se dešavalo da se upiše zabeležba o neplaćenoj naknadi, pa se posle podnosio poseban zahtev za njeno skidanje. Potvrda će sada ići tek pošto agencija pošalje obaveštenje i pošto uplata bude evidentirana, čime ta procedura nestaje. Treći se odnosi na objekte završene samo u konstruktivnom smislu, za koje su predviđene odredbe koje upućuju na Zakon o planiranju i izgradnji za nastavak radova.
Milić je uz to poručio vlasnicima da ne šalju papire pre nego što ih neko pozove.
„Poziv građanima je da samoinicijativno ne donose svoju dokumentaciju, nego da sačekaju obaveštenje agencije”, rekao je Milić Tanjugu.
Šta pokazuju brojke posle prvih meseci
U Srbiji je popisano oko 4,8 miliona nelegalno izgrađenih objekata. Prijava je stiglo više od 2,6 miliona, portal je otvoren do 24. oktobra ove godine, a rešenja je izdato oko 220.000, najviše u manjim opštinama. Najviše rešenja doneto je u Malom Crniću, Bajinoj Bašti i Smederevskoj Palanci, dok veliki gradovi kasne zbog usaglašavanja digitalnih planova, na šta je ranije ukazala ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević. Ona je najavila da bi do kraja godine do 800.000 objekata moglo da bude upisano sa pravom svojine.
Milić je poređenje sa ranijim postupcima sveo na jednu cifru.
„Za poslednjih 28 godina upisano je 320.000 objekata. Mi sada, za 28 nedelja, procenjujemo da ćemo imati 320.000 potvrda koje će biti obrađene i objekti upisani u Republičkom geodetskom zavodu”, rekao je Milić.
Na šalterima jedinica lokalne samouprave prijavljeno je 40 odsto objekata, ostatak je stigao digitalnim putem.
Efekat na tržište nekretnina
Upis pravno nevidljive imovine ne menja samo katastarske evidencije. Objekat sa upisanim pravom svojine može da se proda, nasledi i založi, pa se hipoteka na njemu prvi put pojavljuje kao opcija. To znači da u statistiku prometa i u bankarski kolateral ulazi imovina koja do sada nije bila merljiva.
Poređenja radi, u dosadašnjim izveštajima o tržištu cene stanova rasle su 5,25 odsto, dok je broj ugovora o prometu nepokretnosti pao 5,8 odsto. Ulazak stotina hiljada objekata u pravni promet menja i imenilac i brojilac te statistike, a prvi presek stiže po isteku roka za prijave 24. oktobra.
„Duboko sam uveren da će ovaj zakon konačno rešiti problem neupisanih objekata u Srbiji”, istakao je Milić.
