Suša oborila hidro, poljoprivreda u plusu preko 15 odsto
Ivan Nikolić iz Narodne banke Srbije ocenjuje da suša još nije značajnije ugrozila privredu: poljoprivreda u drugom tromesečju raste preko 15 odsto, dok proizvodnja hidroelektrana pada.
Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji veća je 11 do 12 odsto međugodišnje u prvom polugodištu, a u drugom tromesečju preko 15 odsto. Taj podatak izneo je Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, govoreći za Radio-televiziju Srbije o tome koliko je ovogodišnja suša zaista koštala domaću privredu.
Njegov zaključak ide u suprotnom smeru od utiska koji ostavlja letnja hronika požara i restrikcija vode.
„Ekstremne vrućine i suša do sada nisu značajnije ugrozile domaću privredu“, rekao je Nikolić, uz ocenu da je poljoprivredna godina i dalje dobra. Na pitanje o toplijem letu odgovorio je poređenjem sa prethodnim: „Nešto toplije leto je, rekao bih, subjektivan osećaj. Prošlo je bilo podjednako toplo, čak možda i toplije.“
Koliko je nizak vodostaj oborio proizvodnju struje?
Kanal kroz koji suša trenutno najsnažnije deluje je energetika. Hidroelektrane čine trećinu proizvodnog miksa Srbije, pa nizak vodostaj direktno obara proizvodnju Elektroprivrede Srbije i povlači naniže rezultat industrije. Sušna godina se u tom delu ne vidi kao poskupljenje na polici, nego kao manje kilovat-časova iz najjeftinijeg izvora.
Uprkos tome, industrija beleži rast od oko 1 odsto, iako je Nikolić za ovu godinu predviđao stagnaciju. Kao pozitivno iznenađenje izdvojio je Stellantis, čija kragujevačka proizvodnja nosi najveći deo robnog izvoza.
„Generiše u suštini i najveći deo našeg robnog izvoza, upravo koji potiče iz prerađivačke industrije“, rekao je Nikolić, dodajući da od građevinarstva, posle slabe aktivnosti početkom godine, očekuje novi pozitivan impuls u drugom delu godine. Govorio je o izvorima rasta od 3,6 odsto, dakle o strukturi, a ne o jednom nosiocu.
Sumarnu ocenu dao je bez ublažavanja i bez dramatizovanja:
„Kada bismo dali neku sumarnu ocenu ove pojave na naše trenutno stanje, mislim da je još uvek ono zadovoljavajuće, odnosno ne bih karakterisao kao kritično ili problematično.“
Ta ocena se odnosi na trenutno stanje, ne na ishod cele godine. Energetika ostaje otvorena stavka dok se vodostaji ne poprave.
Hrana jeftinija 7 odsto drži inflaciju ispod cilja
Suša ove godine paradoksalno pomaže cenovnoj slici. Cene hrane su međugodišnje niže oko 7 odsto, kao posledica visokih prinosa voća i povrća, i to je, po Nikolićevoj oceni, ključni razlog što je inflacija u Srbiji gotovo najniža u Evropi.
Slika se na jesen menja iz tehničkih razloga. Osnovica iz septembra prošle godine bila je niža, jer je tada primenjena uredba o ograničavanju marži, pa će međugodišnja inflacija biti nešto viša. „Verujem da inflacija do kraja godine svakako neće preći četiri odsto međugodišnje“, rekao je Nikolić, uz napomenu da je to i ciljani okvir centralne banke.
Prošle nedelje je Narodna banka zadržala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, već duži period. Objašnjenje je kratko: „Dugo, ali zato što su upravo ti rizici koji postoje i oko nas i na našem unutrašnjem tržištu jako visoki.“ Relaksaciju monetarne politike do kraja godine ne isključuje, ako međugodišnja inflacija ostane blizu cilja od 3 odsto, ali na opreznost utiču i berzanske cene energenata: gas je međugodišnje skuplji oko 100 odsto, a nafta oko 35 odsto, što se preliva na troškove domaće proizvodnje.
Evropa: nula umesto 1,1 odsto
Kod evropskih brojki dva čitanja se ne poklapaju.
- Studija banke Triodos procenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda Evropske unije, zbog suša, požara i toplotnih talasa, biti oko nule, umesto očekivanih 1,1 odsto.
- Nikolić govori o rastu u Uniji korigovanom naniže na oko 1 odsto i uzrok vidi šire: evropska privredna aktivnost stagnira duže vreme, posebno u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj.
Razlika nije samo u decimali. Prva procena vremenske prilike tretira kao glavni razlog izostanka rasta, druga ih vidi kao dodatak već postojećoj stagnaciji u tri najveće ekonomije Unije.
Konkretni gubici su, međutim, isti u oba čitanja. Proizvođači žitarica u Uniji suočavaju se sa gubitkom od oko 2 milijarde evra, a najteže prolazi Francuska, gde se šteta od požara procenjuje na 10 do 15 milijardi evra.
Šta se čeka u septembru
Nikolić pad hidroenergije smatra privremenim. Razlog je meteorološki: najavljene su kiše u predelu Alpa, koji je ključan za dotok Dunava, pa očekuje da se stanje preokrene već u septembru.
Koliko je prostora za popravku, pokazuje sam vodostaj. Dunav se ovog leta kod Bezdana spustio na minus 155 centimetara, o čemu smo pisali, a rečni saobraćaj i hidroelektrane rade po istoj krivoj: manje vode znači manje tereta po plovilu i manje proizvedene struje.
Sledeće provere su jasne: mesečni podaci o industrijskoj proizvodnji i proizvodnji Elektroprivrede Srbije za avgust, i jesenja inflacija na nižoj prošlogodišnjoj osnovici. Do tada u brojkama stoji podeljena slika, poljoprivreda u plusu preko 15 odsto i energetika kao najuže grlo.
