Inflacija 3,8 odsto: Musabegović očekuje rast euribora

Potrošačke cene u evrozoni bile su u septembru za 3,8 odsto više nego godinu dana ranije, što je najviša stopa u poslednje tri godine i više od očekivanja, prenosi Bloomberg Adria. Cilj Evropske centralne banke je dva odsto. Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije, rekao je 6. oktobra u Jutarnjem programu RTS da očekuje još jedno povećanje euribora, a time i većih rata kod kredita vezanih za evro.

U Srbiji je inflacija poslednjih meseci, prema navodima RTS, ispod sredine cilja Narodne banke Srbije. Musabegović zato ne očekuje ni značajniji rast inflacije u zemlji ni veliki udar na kućne budžete zbog kredita.

Zašto energija podiže kamate

Kao uzrok Musabegović navodi cenu energije. Prema njegovim rečima, na cene utiču sukob Sjedinjenih Država i Irana i rat u Ukrajini, a kada bi zaraćene strane postigle dogovor, inflatorni pritisak bio bi manji, pre svega zbog oštećenih energetskih objekata i zatvorenog Ormuskog moreuza. Cena gasa je, kaže, prešla 720 dolara za hiljadu kubnih metara.

„Globalni ekonomski izazovi su neverovatni. U suštini, problem je energija, koja podiže inflaciju do te mere da centralne banke moraju da vode restriktivnu monetarnu politiku u Evropi. Kao platežno sredstvo evro koristi 21 zemlja, pa su odluke Evropske centralne banke u njihovoj nadležnosti.“

Posledicu po cenu novca profesor opisuje ovako:

„U ovom trenutku je zatvoren prostor za jeftin novac i u dogledno vreme ga neće biti. Sve je stroža i restriktivnija monetarna politika, pa je novac poskupeo kako bi se suzbila inflacija.“

Za zimu nije optimista. „Svi se bore da obezbede rezerve za zimu, ali nisam optimista da će se situacija poboljšati“, rekao je Musabegović o zalihama gasa.

Šta očekuje od euribora i rata

Euribor je kamatna stopa po kojoj evropske banke pozajmljuju jedna drugoj, a u ugovore o stambenim kreditima ugrađuje se tromesečni ili šestomesečni. Musabegović je izneo očekivanje, ali ne i procenu veličine skoka:

„Kada je reč o euriboru, mislim da će doći do još jednog povećanja. Da li će biti 0,25 procentnih poena, to će se odraziti na ljude koji imaju stambene kredite indeksirane u evrima.“

Koliko često korisnik oseća promenu, zavisi od ugovora. Kod tromesečnog euribora rata se usklađuje četiri puta godišnje, kod šestomesečnog dva puta.

„Ako imate varijabilnu kamatnu stopu koja se usklađuje na tri meseca, četiri puta godišnje će vam se promeniti rata, dok se kod šestomesečnog euribora rata menja dva puta godišnje. Kada ste na početku otplate kredita, možete osetiti najveće povećanje rate, za razliku od situacije kada ste na sredini ili kraju otplate.“

Koliko je euribor već porastao?

Brojke o euriboru treba čitati po ročnosti, jer se ne odnose na isti pokazatelj. Biznis i finansije, pozivajući se na Euronews Srbija, navode da je mesečni euribor porastao sa oko 2,1 odsto početkom godine na gotovo tri odsto do 22. septembra, uz snažan rast tokom septembra. Tromesečni i šestomesečni euribor su od januara porasli za po oko 30 odsto. Srbija Danas je 4. oktobra objavila da je šestomesečni euribor prvi put ove godine prešao tri odsto.

Profesor Zoran Grubišić sa iste akademije za Euronews Srbija kaže: „Radi se o klasičnom energetskom šoku koji smo imali poslednji put 2022. i 2023. godine.“ Nafta se, kaže, stabilno drži iznad 100 dolara po barelu. U tom razgovoru je rekao da je do kraja godine u najavi još jedno povećanje, ali i da ne očekuje nova velika povećanja referentnih stopa Evropske centralne banke:

„Mislim da daljeg podizanja od Evropske centralne banke neće biti, a onda ni Euribor nema razloga da reaguje na ta očekivanja.“

Šta štiti korisnike kredita

I Musabegović i Grubišić ističu zakonsku zaštitu. Musabegović ne očekuje da će Narodna banka Srbije podizati referentnu stopu, i objašnjava zašto su korisnici kredita u euriboru zaštićeni:

„Promena referentne kamatne stope u Evropi može da dovede Narodnu banku Srbije do toga da razmisli o eventualnom povećanju, ali lično ne očekujem da će do toga doći, jer su svi ljudi koji imaju kredite indeksirane u euriboru zaštićeni zakonom i uvedeni su plafoni do kojih banke mogu da podižu kamatne stope.“

Pravilo je lako pogrešno pročitati. Prema Srbiji Danas, a to je objasnio i Darko Stamenković, direktor Sektora kontrole banaka NBS, za 2026. i 2027. godinu maksimalna kamatna stopa na stambene kredite određuje se kao prosečna ponderisana kamatna stopa uvećana za jednu petinu, dakle 20 odsto. To je gornja granica nivoa kamate, a ne pravilo da rata sme da poraste najviše 20 odsto. Konkretna promena mesečne obaveze zavisi od kredita i načina obračuna rate. Iz NBS, navodi se, poručuju da se ne očekuju dramatične promene.

Grubišić tvrdi da je rast već ukalkulisan u zakonski plafon: „Čak i da se desi da Euribor dalje raste, njihova zbirna kamatna stopa ne može da poraste, jer je to, ipak, zaštićeno i zakonom.“

O ranijoj meri NBS govorila je guvernerka Jorgovanka Tabaković, a njenu izjavu prenosi Srbija Danas:

„Ograničili smo kamatne stope 2023. i rate obuhvaćenih kredita snižene su od 10 do više od 25 procenata. Prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite snižena je sa 6,4 odsto u septembru 2023. na 4,5 odsto u junu 2026. Na kredit čija je rata bila 518 evra, to je 76 evra manje svakog meseca.“

Po tom primeru mesečna obaveza pala je sa 518 na 442 evra, odnosno 912 evra godišnje.

Da li je trenutak za refinansiranje?

Grubišić ne savetuje žurbu. Stambeni krediti traju 20 ili 25 godina, pa je, kaže, teško praviti precizne projekcije, i odluku o prelasku na fiksnu kamatu ne bi donosio „prema događajima koji se povremeno dešavaju“. Fiksna stopa sama po sebi nije loša, ali:

„Ne bih sada jurio refinansiranje. Takve ‘krivine’ vas obično više koštaju.“

Šta će rast euribora doneti pojedinačnom korisniku, zavisi od ugovora: da li je vezan za tromesečni ili šestomesečni euribor, kada mu se kamata usklađuje i koliko mu je ostalo do kraja otplate. Pisali smo 3. oktobra o ukupnom dugu građana prema bankama, koji je u septembru iznosio 2.187 milijardi dinara. Ovde je reč o ceni tog duga.