Somborski filmski festival: Voja Brajović dobija „Ernesta”
Osmo izdanje počinje 9. jula pod sloganom „Svetlost i senke stvarnosti”, sa pet regionalnih filmova u glavnoj konkurenciji i nagradom za životno delo Voji Brajoviću.
- Osmi Somborski filmski festival traje od 9. do 12. jula, u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić”.
- U glavnom takmičarskom programu je pet regionalnih filmova iz šest zemalja.
- Glumac Voja Brajović dobija nagradu „Ernest” za doprinos filmskoj umetnosti.
- Izdanje obeležava 150 godina od rođenja somborskog filmskog pionira Ernesta Bošnjaka, a ulaz na sve programe je besplatan.
Malo je gradova u Srbiji koji o filmu mogu da govore iz sopstvenog dvorišta, a Sombor je jedan od retkih. Pre više od jednog veka, dok je bioskop još bio panađurska atrakcija koja se sklapala i rasklapala po vašarima, Somborac Ernest Bošnjak podizao je filmski atelje usred ravnice u kojoj se ništa slično nije podrazumevalo. Osmo izdanje Somborskog filmskog festivala, koje počinje 9. jula, upravo od te lokalne i pomalo tvrdoglave istorije pravi svoj temelj, umesto da pozajmljuje sjaj sa strane.
Festival Kulturnog centra „Laza Kostić” ove godine nosi slogan „Svetlost i senke stvarnosti” i traje do 12. jula. U glavnom takmičarskom programu je pet regionalnih ostvarenja iz šest zemalja, a ulaz na sve projekcije, razgovore i prateće programe ostaje besplatan, što u današnjoj kulturnoj politici nije nikakva sitnica nego jasan stav o tome kome film pripada.
Zašto baš Sombor i Ernest Bošnjak?
Ovogodišnje izdanje obeležava 150 godina od rođenja Ernesta Bošnjaka, čoveka po kome festival i imenuje svoju glavnu nagradu. Bošnjak je bio jedan od onih preduzimljivih pojedinaca s početka dvadesetog veka koji su verovali da pokretne slike nisu prolazna moda, i koji su, umesto da čekaju da im centar odobri, sami gradili produkciju u provinciji. Time što festival svoju najvišu titulu vezuje za njegovo ime, Sombor odbija da bude tek još jedno mesto na mapi letnjih projekcija i insistira na tome da je deo srpske filmske genealogije, a ne njena publika u pozadini.
Ta gesta ima i širi značaj. U post-jugoslovenskom kontekstu, gde se filmska istorija često čita samo kroz velike studije u prestonicama, podsećanje na pionira iz vojvođanske ravnice pomera težište i vraća dostojanstvo pojmu lokalne inicijative. Festival tako radi dvostruko, slavi prošlost koju retko ko pominje i istovremeno gradi programski luk koji tu prošlost povezuje sa savremenom regionalnom produkcijom.
Pet filmova i jedan „Ernest” za Voju Brajovića
Takmičarski deo predvode srpski „Saučesnici” Marka Novakovića i crnogorski „Obraz” Nikole Vukčevića, dva naslova koja već svojim temama najavljuju da ovogodišnja selekcija neće bežati od nelagode. Uz njih, glavnu konkurenciju čini pet filmova iz šest zemalja, dovoljno da se u četiri dana oseti kako izgleda regionalna festivalska kola kada se okupi na jednom platnu, bez potrebe da se pravda pred većim imenima.
Nagradu „Ernest” za doprinos filmskoj umetnosti ove godine dobija Voja Brajović, jedno od najprepoznatljivijih lica domaće i regionalne scene, glumac čija je karijera odavno prešla granicu pojedinačne uloge i postala deo kolektivnog pamćenja nekoliko generacija. Odluka da priznanje ponese ime somborskog pionira, a da ga dobije glumac takvog formata, nije slučajna, jer povezuje početak i zrelost jedne kinematografije u istom gestu.
Ono što ovo izdanje čini vrednim pažnje nije spisak naslova sam po sebi, nego uporna ideja da se festival može graditi iz sopstvenog identiteta, a ne kao kopija većih manifestacija. Besplatan ulaz tu nije marketinški trik nego logičan nastavak te ideje, poziv publici da bude učesnik, a ne mušterija. Da li će baš takvi festivali, koji svoju priču izvlače iz sopstvenog dvorišta, na kraju biti ti koji čuvaju filmsku kulturu živom van velikih centara?
