Somborski filmski festival: pet filmova, ulaz besplatan

Postoji određena vrsta letnjih večeri u Somboru kada se u dvorišta gradskih zdanja unese platno, poređaju stolice i pusti da svetlost projektora radi ono što je nekada, pre stotinu pedeset godina, radila i prva bioskopska svetlost u ovom gradu. Taj kontinuitet nije marketinška figura nego bukvalna geografija: festival koji ove godine ulazi u osmo izdanje odvija se tamo gde je somborski pionir pokretnih slika Ernest Bošnjak nekada montirao svoje aparate, i po njemu su nazvane i glavne nagrade, “Boeri”.

Program osmog Somborskog filmskog festivala, koji traje od 9. do 12. jula pod sloganom “Svetlost i senke stvarnosti”, ove godine je uži nego što bi se očekivalo od manifestacije sa regionalnim ambicijama, i to je, paradoksalno, njegova prednost. Umesto da publiku zaspe naslovima, selekcija se svela na pet ostvarenja u glavnoj konkurenciji, iz šest zemalja podunavsko-panonskog prostora, čime se gledaocu vraća nešto što multipleks-kultura odavno ne nudi: mogućnost da se za četiri dana zaista isprati ceo takmičarski luk.

Šta se to takmiči u somborskim dvorištima?

U trci za “Boera” su “Saučesnici” Marka Novakovića, crnogorski “Obraz” Nikole Vukčevića, “Sorella di Clausura” Ivane Mladenović, mađarsko “Siroče” Lasla Nemeša i “Biće novih leta” Gvozdena Đurića. Već i letimičan pogled na ovu petorku pokazuje da selektori nisu birali po nacionalnom ključu nego po temperamentu: reč je o filmovima koji dele sklonost ka intimnim, moralno neudobnim situacijama, ka onome što slogan naziva senkama stvarnosti.

Ime Lasla Nemeša ovde nosi najveću težinu, jer je autor “Saula”, oskarovca koji je pre desetak godina redefinisao kako se na filmu prikazuje istorijska trauma, pa se njegov novi rad legitimno iščekuje kao mera za ostale. Ali upravo je vrednost ovakvog malog festivala u tome što Nemeša ne stavlja na pijedestal iznad domaćih i crnogorskih autora, nego ih pušta da se sretnu na istom platnu, pred istom publikom, bez hijerarhije koju inače nameću distributerski budžeti.

Zemlja u fokusu ovog izdanja je Slovačka, koju predstavlja nagrađivana porodična drama “Perla”, i taj izbor nije slučajan. Slovački film poslednjih sezona tiho gradi reputaciju kinematografije koja ume da spoji socijalnu preciznost sa emotivnom suzdržanošću, pa gostovanje “Perle” deluje kao poziv publici da pogleda preko granice regiona na koji je navikla.

Zašto je besplatan ulaz ovde više od gesta?

Odluka da ulaz na sve programe bude besplatan lako se pročita kao publicitetska ljubaznost, ali u kontekstu kulturne politike ona znači nešto konkretnije. Festival koji ne naplaćuje kartu preuzima na sebe teret dokazivanja da autorski film može da okupi publiku i bez komercijalne prisile, a to je pretpostavka na kojoj bi trebalo da počiva svaka ozbiljna manifestacija van velikih centara.

Predfestivalski program počinje već 8. jula animiranim filmom “Ozi: Glas šume”, što je pametan potez jer u dvorište uvodi i onu publiku koja inače ne dolazi na festivalske projekcije. Cela ovogodišnja postavka, uostalom, stoji u znaku sto pedeset godina od rođenja Ernesta Bošnjaka, pa se čini da Sombor svesno gradi priču o sebi kao o mestu sa filmskom prošlošću koja se ne muzejski čuva, nego se svake godine ponovo pušta na platno.

Ostaje pitanje koje ovakav program uvek otvara: da li će publika van Beograda i Novog Sada prepoznati da se najzanimljiviji regionalni film ovog leta gleda upravo u somborskim dvorištima, i da li ćete vi biti tamo?