„3 nedelje posle“ Terzića u trci za Kristalni globus
Novi film Miroslava Terzića o vršnjačkom nasilju i kolektivnoj krivici svetsku premijeru ima 7. jula u glavnoj konkurenciji jubilarnog 60. festivala u Karlovim Varima.
- Film „3 nedelje posle" Miroslava Terzića svetsku premijeru ima 7. jula u glavnoj konkurenciji za Kristalni globus.
- Reč je o jubilarnom 60. izdanju festivala u Karlovim Varima, koji traje od 3. do 11. jula.
- Festival je u glavne sekcije uvrstio 40 naslova, a domaći film ulazi u to elitno društvo.
- Domaća premijera očekuje se na jesen, distribuciju u Srbiji radi MegaCom Film.
Karlovi Vari su grad koji izgleda kao da je izmišljen za festival: kolonade, mineralni izvori, hoteli boje badema i onaj poseban miris kupališne dokolice koji svakog jula ustupi mesto redovima ispred bioskopskih sala. U tu kulisu, među 40 naslova koje je jubilarno 60. izdanje uvrstilo u svoje najvažnije sekcije, ove godine ulazi i jedan srpski film, i to na velika vrata, u glavnoj konkurenciji za Kristalni globus.
Reč je o filmu „3 nedelje posle” reditelja Miroslava Terzića, čija je svetska premijera zakazana za 7. jul. Ući u glavni program jednog od najstarijih i najuglednijih evropskih festivala nije stvar sreće nego selekcije koja se meri stotinama prijava, pa se već sam poziv čita kao vrednosni sud. Karlovi Vari tradicionalno imaju sluh za autore iz ovog dela Evrope, ali mesto u trci za glavnu nagradu ostaje redak i skup ulog.
Zašto baš ćutanje?
Terzić je reditelj koji ne beži od tema od kojih se obično okreće glava. „3 nedelje posle” prati grupu srednjoškolaca na ekskurziji u Bugarskoj, tri nedelje pošto se jedan njihov školski drug ubio. Kada im se autobus pokvari, ostaju zaglavljeni u starom hotelu, u prostoru koji vrlo brzo prestaje da bude usputna stanica i postaje neka vrsta zatvorene komore u kojoj se ne može pobeći ni od drugih ni od sebe.
Scenario je zasnovan na više istinitih događaja, a to filmu daje težinu koja nije spektakularna nego neprijatna na onaj tihi, prepoznatljivi način. Teme su odgovornost, ćutanje, vršnjačko nasilje i kolektivna krivica, dakle sve ono o čemu se u školskim hodnicima govori tek kada bude prekasno. Terzić se ovde ne bavi pojedinačnim krivcem koga bi bilo lako osuditi i time smiriti savest, nego difuznom odgovornošću grupe, onim trenutkom kada svi vide, a niko ne progovori.
Upravo tu je najzanimljiviji rediteljski potez: pokvareni autobus i hotel iz kog se ne izlazi nisu samo zaplet, oni su dramaturška zamka koja likove, a preko njih i publiku, primorava da ostanu u sobi sa neprijatnim pitanjem. Kolektivna krivica se retko snima direktno, jer se teško vidi golim okom; lakše je napraviti film o žrtvi ili o nasilniku nego o svima koji su bili prisutni. Odluka da se kamera zadrži na toj sivoj zoni je ono što „3 nedelje posle” izdvaja iz reda dobronamernih filmova o mladima.
Put do domaće publike
Uoči premijere objavljeni su trejler i poster, koji potpisuje kreativni tim Braća Burazeri, pa festivalska mašinerija već radi svoje. Domaća premijera se očekuje na jesen, a distribuciju u Srbiji radi MegaCom Film, što znači da naša publika neće morati dugo da čeka da o filmu sudi iz prve ruke, a ne po odjecima iz Karlovih Vara.
Ako se izuzme uobičajena festivalska euforija, ostaje činjenica koja se ne da relativizovati: domaći film ušao je u konkurenciju u kojoj se srpska kinematografija ne pojavljuje često, i to sa temom koja od gledaoca traži više od saosećanja, traži samoispitivanje. Kakav god da bude ishod u Karlovim Varima, film koji odbija da nam ponudi jednog zgodnog krivca već sada radi ono što dobar film treba, tera nas da se zapitamo gde smo mi u toj priči bili. A vi, da li biste u tom hotelu progovorili ili ćutali sa ostalima?
