Terzićevo „3 nedelje posle“ oduševilo Karlove Vare
Svetska premijera filma Miroslava Terzića u glavnoj konkurenciji za Kristalni globus dobila je maksimalne ocene kritike, a međunarodna prava odmah je otkupio distributer Bendita Film Sales.
- Svetska premijera filma „3 nedelje posle" održana je 7. jula u glavnoj konkurenciji 60. festivala u Karlovim Varima.
- Portal DMovies dao je maksimalnu ocenu 5 od 5 i film nazvao najjačim u dosadašnjoj selekciji.
- Međunarodna distributivna prava odmah je otkupila kuća Bendita Film Sales.
- Dodela Kristalnog globusa zakazana je za 11. jul.
Prvo što ostaje u oku nije zaplet, nego jedan kadar okupan crvenim svetlom, u kome tridesetak tinejdžera pleše na granici između igre i pomame, tela stisnuta jedno uz drugo dok se ne izgubi ko koga vodi, a ko koga gura. Miroslav Terzić je taj prizor postavio kao emotivno srce svog novog filma „3 nedelje posle”, i upravo je on, čini se, presudio kod kritike na svetskoj premijeri u Karlovim Varima. Portal DMovies dao je maksimalnu ocenu i film opisao kao najjači u dosadašnjoj selekciji festivala, što je za srpsku kinematografiju u glavnoj konkurenciji za Kristalni globus više od učtive pohvale.
Radnja se, ukratko, drži jedne skučene situacije: grupa od tridesetak srednjoškolaca zaglavljena je na ekskurziji u napuštenom, zavejanom letovalištu, i to tri nedelje posle samoubistva školskog druga. Zatvoren prostor, odsustvo odraslih koji bi bilo šta rešili, i osećaj kolektivne krivice koji niko ne izgovara naglas, sastojci su iz kojih Terzić gradi studiju o tome kako se okrutnost normalizuje kada za nju nema svedoka. Kritika je film brzo povezala sa „Belom trakom” Mihaela Hanekea, i to poređenje nije proizvoljno.
Zašto je poređenje sa Hanekeom više od komplimenta?
Hanekeova „Bela traka” nije bila film o deci koja su zla, nego o zajednici koja decu uči da zlo bude tiho, uredno i bez posledica. Terzić, izgleda, radi sličan zahvat na domaćem terenu: njegovi tinejdžeri nisu čudovišta, nego proizvod sredine koja se na surovost odavno navikla, koja je nauči da ćuti i da gleda u stranu. Kada kritičari film smeštaju u tu tradiciju, oni zapravo kažu da „3 nedelje posle” ne nudi jeftinu utehu i ne deli likove na dobre i loše, nego gleda pravo u mehanizam po kome grupa bira žrtvu.
To je i najteži deo za gledanje, ali i ono što film izdvaja od domaćih ostvarenja koja temu vršnjačkog nasilja tretiraju kao socijalni plakat sa jasnom poukom na kraju. Terzić pouku ne isporučuje. On ostavlja gledaoca da sedi u nelagodi, što je rediteljski potez koji zahteva poverenje u sopstveni materijal i u publiku, a takvo poverenje se na festivalima ranga Karlovih Vari prepoznaje i nagrađuje.
Šta trijumf u Karlovim Varima znači za srpski film?
Reakcija tržišta stigla je gotovo istovremeno sa reakcijom kritike: međunarodna prava distribucije otkupila je kuća Bendita Film Sales, što praktično znači da film neće ostati zatočen u festivalskom mehuru, nego da mu se otvara put ka bioskopskim i platformskim plasmanima izvan regiona. Za srpsku produkciju, koja se poslednjih godina sve češće probija u glavne selekcije velikih festivala, ovo je konkretan korak dalje od simboličnog prisustva.
Ostaje pitanje nagrade. Zatvaranje festivala i dodela Kristalnog globusa zakazani su za 11. jul, a status najjačeg naslova u selekciji nosi i teret očekivanja, koji ume da bude nezahvalan koliko i laskav. Bez obzira na ishod svečanosti, „3 nedelje posle” već je uradio ono najteže, naterao je stranu kritiku da srpski film ne posmatra kao egzotičnog gosta, nego kao ozbiljnog takmaca. A kada domaći film počne da se čita u istoj rečenici sa Hanekeom, vredi zapitati se: da li smo spremni da o sopstvenoj okrutnosti gledamo film koji nam ne nudi olakšanje na kraju?
