Dunav Film Fest: tvrđava umesto sale, 40 filmova

Mali grad Smederevske tvrđave je prostor koji filmu ne dozvoljava da bude samo projekcija: zid iza platna stariji je od svega što se na platnu prikazuje, Dunav se čuje kao pozadinski ton, a gledalac sedi u ambijentu koji sam po sebi ima dramaturški luk. Tu se, u petak 21. avgusta u 20 sati, otvara deveti Dunav Film Fest.

Festival traje do 26. avgusta, pod pokroviteljstvom grada Smedereva i u organizaciji Centra za kulturu Smederevo. Tokom šest dana biće prikazano 40 filmova, raspoređenih u četiri programske celine i na četiri lokacije: pored Malog grada tvrđave, projekcije se sele i u Dunavski park, na plato kod Karađorđevog duda i u Centar za kulturu. Programska mapa je, dakle, i mapa grada, što je odluka koja festival izvlači iz jedne sale i pretvara ga u nešto što se šeta.

Takmičarski karakter ostaje. O nagradi Dunavska lađa za najbolji film odlučuje stručni žiri sastavljen od filmskih stvaralaca, a u konkurenciji je, uz film otvaranja, još osam ostvarenja autora iz podunavskih zemalja. Među njima je i „Odlazim u junu“ rediteljke Katharine Rivilis, film koji se u međunarodnom opticaju vodi pod naslovom „I’ll Be Gone in June“.

„Kuća“, prvenac koji otvara festival

Festival otvara „Kuća“, prvi dugometražni igrani film Tanje Brzaković. Junak je Jovan, arhitekta rodom iz Srbije koji je najveći deo života proveo u Berlinu i koji se, posle preživljenog infarkta, suočava sa ćerkinim pritiskom da se preseli u dom za stare. Pre nego što odluči, odlazi sa unukom Nikolom, koga jedva poznaje, u rodno selo na Staroj planini, da proda porodično imanje. U selu zatiče situaciju koja nema veze sa nostalgijom: investitor koji, uz podršku korumpiranog sistema, hoće da uništi ono malo što je od sela i njegovog načina života ostalo. Deda i unuk postaju deo borbe meštana, dok porodične tajne izlaze na videlo.

Brzaković je rediteljka i scenaristkinja rođena u Beogradu, diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, a postdiplomske studije završila na Univerzitetu u Hamburgu. Radi između Berlina i Beograda, dosad se bavila pretežno dokumentarnim filmom i temama identiteta i marginalizovanih zajednica, i članica je Evropske filmske akademije. Prelazak takvog autorskog rada u igrani prvenac obično se vidi u materijalu, pa je „Kuća“ film koji se s razlogom gleda i kao provera te tranzicije.

Scenario potpisuju Tanja Brzaković i Hajdana Baletić, direktor fotografije je Aleksandar Kalezić, scenografski plan radi Slobodanka Pilić, producent je Nebojša Miljković. U glavnim ulogama su Miralem Zubčević, David Stanču, Jelena Bosanac, Anica Dobra i Sanja Vejnović, uz glumce iz Pirota. Film je koprodukcija Srbije, Hrvatske i Nemačke, potpisuju ga kuće Talas film, 4Film i Filmkraftverk, uz podršku Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Zašto tvrđava, a ne bioskopska sala?

Zato što izbor mesta ovde radi deo posla koji inače pada na program. Priča o povratku u zavičaj, o imanju koje se prodaje i o selu koje nestaje, prikazana unutar utvrđenja koje je i samo preživelo nekoliko pokušaja da bude izbrisano, dobija okvir koji nijedna multipleks sala ne može da ponudi. Festival to ne reklamira kao efekat, nego kao datost, i u tome je razlika.

Ostatak je stvar rasporeda. Četrdeset filmova u šest večeri znači da se program mora birati, a ne ispratiti, i da će se selekcija podunavskih zemalja gledati u smenama sa gradskim lokacijama. Detaljan raspored projekcija organizatori najavljuju na zvaničnom sajtu festivala.