Sabor violinista u Pranjanima: žiri je slušao dvaput
Osmi Sabor violinista Srbije završen je na stadionu u Pranjanima. Prva violina je Mario Ristić, a o Zlatnoj violini žiri je odlučio tek u baražu Davida Đorđevića i Ognjena Babaića.
Bina podignuta na stadionu fudbalskog kluba Brezak nije mesto na kome se očekuje da jedan žiri ostane bez odluke, a na osmom Saboru violinista u Pranjanima dogodilo se upravo to. Kada je redovni takmičarski deo iscrpljen, ljudi koji su te večeri slušali sve što se sviralo nisu uspeli da razdvoje dvojicu takmičara, pa je najveće priznanje smotre, Zlatna violina Srbije, moralo da sačeka baraž između Davida Đorđevića i Ognjena Babaića. Iz tog dodatnog kruga Đorđević je izašao kao pobednik.
Titulu prve violine Srbije poneo je Mario Ristić. U seniorskoj konkurenciji drugo mesto pripalo je Đorđeviću, treće Danijelu Rakiću, a Đorđević je uz to proglašen i za najboljeg izvođača narodnog kola. Nagradu za najbolje izvedenu narodnu pesmu dobila je Dunja Majstorović. U takmičarskom delu nastupila su 22 violiniste iz Srbije, pred tribinama koje su bile popunjene.
Juniorska konkurencija dala je svoj poredak:
- prvo mesto, Martina Gojaković
- drugo mesto, Bojan Stanojević
- treće mesto, David Jovanović
- najbolji izvođač narodne pesme, Danijel Gajić
- najbolji izvođač narodnog kola, Nenad Stančić
Ko je odlučivao o Zlatnoj violini?
Žirijem je predsedavao Momčilo Moma Stanojević, prva violina i dugogodišnji koncertmajstor Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije, dakle čovek koji je ceo radni vek proveo u orkestru u kome se folklorno nasleđe svira po pisanoj deonici. Uz njega su odlučivali etnomuzikolog Vera Stolić, profesor Željko Šišić, kompozitor i urednik izdavačke kuće PGP Radio-televizije Srbije Dejan Aleksić i muzički producent Radio-televizije Srbije Miloš Petrović.
Sastav je važan zbog onoga što se dogodilo na kraju. Baraž nije formalnost i ne pravi se zbog atmosfere: on je priznanje da postavljeni kriterijumi, ma koliko razrađeni bili, u jednom trenutku više nisu razdvajali dva izvođača. Kod instrumenta koji se u ovom kraju uči po sluhu, a ocenjuje po standardu koji dolazi iz orkestarske prakse, takav ishod govori više o nivou takmičenja nego bilo koja pohvala u saopštenju.
Zastava, pa violine
Manifestaciju je 15. avgusta otvorio ministar kulture Nikola Selaković, podizanjem saborske zastave na obroncima Suvobora. Domaćin ovogodišnjeg Sabora govorio je o odnosu pisanog i odsviranog nasleđa.
Istorija jednog naroda piše se u knjigama, ali ono što jedan narod čini narodom jeste njegova kultura. To je ono što se čuje u njegovoj muzici, što se vidi i oseti u njegovom tonu, to je ono što govori svaki instrument na kojem taj narod svira.
Ministar je Sabor u Pranjanima postavio u niz sa smotrama posvećenim drugim tradicionalnim instrumentima, od Sabora trubača u Dragačevu do Sabora frulaša u Prislonici, i podsetio da su naši muzičari violinu, kao i trubu, prihvatili i učinili delom sopstvene tradicije, često bez poznavanja notnog zapisa.
Narod više pamti ono što je odsvirano i otpevano, nego ono što je napisano. Naš narod je izdržao i vekove turskog ropstva iako nepismen, ali znao je da peva, da pripoveda i to je ono što nas je očuvalo.
Selaković je ocenio da se manifestacija, iako mlada, ukorenila brže nego što se očekivalo i da doprinosi oživljavanju kraja podno Suvobora i Ravne gore. “Ovaj Sabor će, uveren sam, živeti dugo, zato što okuplja dobre ljude, čista srca, zato što okuplja one kojima su umetnost i violina život, i zato što okuplja one koji vole Srbiju, vole i čuvaju našu tradiciju i kulturu”, rekao je on.
Šta osmo izdanje zapravo pokazuje
Trubački Sabor u Guči imao je decenije da izgradi svoju mitologiju, i danas se o njemu piše kao o pojavi, ne kao o takmičenju. Pranjani su na osmom izdanju još uvek smotra u kojoj rezultat ima težinu, u kojoj se lista laureata čita do kraja i u kojoj junior koji osvoji prvo mesto zna šta je time dobio. To je faza koja ne traje dugo i koja se ne vraća.
Zato je baraž najzanimljivija stavka ove godine. Kada dvojica takmičara u istoj konkurenciji dođu do tačke u kojoj petočlani žiri sastavljen od koncertmajstora, etnomuzikologa, profesora, kompozitora i producenta traži još jedan krug, to znači da se u Pranjanima naraslo do nivoa na kome nagrada zavisi od nijanse, a ne od očiglednog razmaka. Ime pobednika je poznato, a podatak koji ostaje jeste da je za odluku bilo potrebno da se čuje još jednom.
