Sabor violinista: protest zaustavljen, pa poziv studentima
Sedmoro učesnika protesta nije pušteno do svečanog otvaranja u Pranjanima. Autor Sabora Gvozden Nikolić im je prišao, poručio piće i pozvao ih da budu gosti, a neki su te večeri zaigrali u kolu.
Osmi Sabor violinista Srbije otvoren je 15. avgusta u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, a nekoliko minuta pred podizanje saborske zastave policija je zaustavila sedmoro učesnika protesta i nije im dozvolila da priđu mestu sa kog su govorili zvaničnici. Svečanom otvaranju je, prema podacima organizatora, prisustvovalo oko 1.500 gostiju i meštana, a manifestaciju je tokom trajanja posetilo preko 50.000 ljudi.
Sabor je otvorio ministar kulture Nikola Selaković, podizanjem saborske zastave. U obraćanju je povukao paralelu sa Saborom trubača u Dragačevu i Saborom frulaša u Prislonici i naveo da su srpski svirači violinu prihvatili bez notnog opismenjavanja, po sluhu.
„Istorija jednog naroda piše se u knjigama, ali ono što jedan narod čini narodom jeste njegova kultura. To je ono što se čuje u njegovoj muzici, što se vidi i oseti u njegovom tonu, to je ono što govori svaki instrument na kojem taj narod svira“, istakao je ministar.
Zvanično saopštenje Ministarstva kulture, koje je prenela agencija Tanjug, tu se i završava. O sedmoro ljudi koje je policija zadržala izvan prostora manifestacije u njemu nema ni reči.
Šta se dogodilo pošto je zvanični program završen
Posle programa, autor Sabora Gvozden Nikolić prišao je grupi studenata, poručio im piće i pozvao ih da ostanu kao gosti manifestacije. Nikolić je urednik lista Glas zapadne Srbije, koji je taj susret i objavio, pa opis dolazi od učesnika razgovora.
„Prišao sam toj deci. Bilo ih je nekoliko. Poručio sam im piće i rekao da su dobro došli na Sabor koji će možda jednog dana upravo oni organizovati. Moram da kažem da su bili pristojni i pažljivo saslušali sve što sam imao da im kažem. Rekao sam im da imaju pravo na svoje političke stavove, ali da nikada ne dozvole da budu oruđe u tuđim rukama zbog svojih možda iskrenih ideja“, rekao je Nikolić.
Razgovor je, po njegovim rečima, završen pozivom na nastavak.
„Poželeo sam im sreću i rekao da razgovor uvek ima smisla, ali da škole ne treba blokirati i da putevi služe da ljudi njima prolaze. O svemu drugom može da se razgovara. Na kraju sam ih pozvao da dođu kod mene u studio i razgovaramo otvoreno. Razišli smo se prijateljski“, naveo je Nikolić.
Kasnije te večeri nekoliko studenata se priključilo narodnom kolu i zaigralo sa ostalim posetiocima Sabora.
Studenti su dolazak najavili četiri dana ranije
Radna jedinica „Student u svakom selu“ objavila je 11. avgusta da će 15. i 16. avgusta doći u Pranjane i pozvala posetioce Sabora da svrate na njihov štand. To nije bio prvi izlazak te grupe u milanovački kraj. U saopštenju koje su poslali lokalnom portalu GMinfo naveli su da su do tada obišli 16 sela u opštini Gornji Milanovac.
Redosled njihovih izlazaka pokazuje da je Sabor bio poslednja stanica jednog niza, a ne izolovan događaj:
- 2. avgusta, na Ilindan, štand na vašaru u Kamenici, gde su razgovarali sa meštanima suvoborskog kraja o infrastrukturi i otkupnim cenama voća
- 9. avgusta, na Pantelijevdan, šest sati kod spomen kompleksa Takovski grm, uz vašar u Takovu
- 15. i 16. avgusta, Pranjani i Sabor violinista
U Takovu je epilog bio drugačiji nego u Pranjanima. Pošto su skinuli transparent sa natpisom „Studenti pobeđuju“, policija je legitimisala tri studenta, a na teren je izašao i komunalni inspektor, koji je otišao pošto je konstatovano da oštećenja nema. Studenti tvrde da je prijava stigla od opštine Gornji Milanovac. Na istom štandu prikupili su 21.640 dinara za šestočlanu porodicu iz Vrnčana kojoj je u požaru izgorela kuća.
Zašto je ovo više od saborske epizode
O Saboru violinista smo do sada pisali kao o muzičkoj manifestaciji, uključujući i pravilo po kojem je žiri takmičare slušao dvaput. Ovog puta je oko manifestacije nastala politička scena, i to takva kakva se ovog leta retko viđa: institucionalna reakcija i lični gest povukli su u suprotnim smerovima istog popodneva.
Tri izvora o istom danu daju tri različite slike. Ministarstvo kulture i Tanjug prenose kulturni program bez pomena protesta. Glas zapadne Srbije opisuje grupu koja je pokušala da omete otvaranje, pa razgovor koji je usledio. Studentsko saopštenje objavljeno na GMinfu govori o obilasku sela, humanitarnoj akciji i legitimisanju u Takovu, a Pranjane pominje samo kao najavu.
Ni jedna od te tri verzije nije netačna. Svaka je nepotpuna. Ono što se u sve tri poklapa jeste da je zvanični deo dana prošao po protokolu, i da je ono što je posle njega usledilo bilo mimo protokola.
