Nišvil: 200.000 ljudi i nula dinara od Ministarstva

Poslednja rečenica koja je 16. avgusta odjeknula sa bine na Niškoj tvrđavi nije bila zahvalnica sponzorima. Niški bend Bohemija zatvorio je 32. izdanje Nišvila porukom da studenti pobeđuju, a nešto ranije te večeri Lavina, bend koji je 2026. predstavljao Srbiju na Evroviziji, pustio je publiku da dvaput uzvikne „Pumpaj“ i pridružio joj se bez ograđivanja. Festival koji već dve godine zaredom, kako navodi nedeljnik Vreme, sa konkursa Ministarstva kulture ne dobija ni dinar, završio se dakle tako što je sa svoje glavne bine ponovio ono zbog čega mu, po tumačenju jednog dela javnosti, novca i nema.

Dan kasnije, 17. avgusta, direktor festivala Ivan Blagojević izašao je sa brojkama. Njegova procena je da je Nišvil ovog leta okupio oko 200.000 ljudi, i to uprkos tome što je prateći program bio skraćen za dva dana. Nova ekonomija je u svom izveštaju o festivalu navela cifru veću od sto hiljada posetilaca, pa se procene o poseti razlikuju od izvora do izvora, što je kod manifestacija bez naplaćenog ulaza na svaku lokaciju pravilo, a ne izuzetak.

Dva miliona evra i kalendar koji ne trpi april

Blagojević je za N1 rekao da otvaranje ovogodišnjeg festivala nije bilo tek dobro posećeno.

„Ovogodišnje otvaranje bilo je najposećenije u istoriji Niša, dok je petak izjednačio rekord po poseti glavnoj bini iz 2018. godine, kada su nastupili Džipsi Kings“, izjavio je direktor.

Iz te iste rečenice izvire i njegov argument: festival te veličine ne bi smeo da zavisi pretežno od jednog konkursa. Za stabilno funkcionisanje, tvrdi, potreban je budžet od oko dva miliona evra godišnje, iznos koji Nova ekonomija stavlja u kontekst da najskromniji festival iz iste evropske grupe, francuski Marsijak, radi sa pet miliona evra.

Problem, međutim, nije samo visina cifre nego njen kalendar. Grad Niš je ove godine, kaže Blagojević, festival podržao ozbiljno, ali je odluka stigla tek krajem aprila, a bendovi se najpovoljnije ugovaraju u januaru. Novac koji stigne u proleće kupuje manje nego isti taj novac u zimu, i to je razlika koju publika nikada ne vidi na plakatu, nego samo u tome ko na plakatu nedostaje. Otuda njegov zahtev da budžet festivala bude garantovan najmanje dve godine unapred.

Šta direktor traži od države?

Dva su konkretna predloga, i oba izlaze iz logike molbe za dotaciju. Prvi je naplata ulaza na Tvrđavu za prateći program, dva evra po posetiocu, uz računicu da tih programa prati stotinak hiljada ljudi, pa bi se time ojačao upravo onaj deo festivala koji je ove godine skraćen. Drugi predlog je poreske prirode, ali ga je Blagojević formulisao šire nego što bi se očekivalo od zahteva za konkretnu olakšicu.

„Kultura je zaista ugrožena u svakom pogledu. Država mora to rešiti sistemski, da deo prihoda koji bi kompanije platile državi mogu da usmere na podršku kulturi“, rekao je Blagojević.

Uz to je naveo i teret koji se retko pominje u raspravama o kulturnom budžetu: administraciju i kontrole Državne revizorske institucije, koje od organizatora traže dokumentaciju o tome šta je koji muzičar jeo i gde je spavao. Za instituciju koja proverava trošenje javnog novca to je posao po propisu. Za festival sa 152 benda i desetak bina to je sat vremena papirologije po tanjiru.

Dvesta hiljada ljudi za 205 dinara po izvođaču

Vreme je izvelo računicu koja najbolje objašnjava zašto je Nišvil ovoliko posećen: komplet karata za glavni program koštao je 4.500 dinara, što raspoređeno na broj izvođača daje oko 205 dinara po nastupu. Za taj novac publika je dobila Boni M sa proslavom pedeset godina od prvog albuma, Inkognito i Ejmi Vajnhaus bend sastavljen od muzičara koji su svirali sa pevačicom, a poslednje veče su preuzeli domaći sastavi, Daltoni, Galija, Lavina i Bohemija.

Nova ekonomija je ranije pisala da se podrška Ministarstva kulture Nišvilu godinama kretala između dva i četiri miliona dinara, a da je prošle godine dostigla pet miliona, dok je Grad Niš svoje izdvajanje podigao na rekordnih 55 miliona, uz tri miliona iz Ministarstva turizma. Kada se te brojke poređaju jedna do druge, pokazuje se da je republička podrška i u najboljoj godini bila manja od honorara jednog jedinog krupnog izvođača.

Kada smo pisali o programu 32. Nišvila, u prvom planu su bili Rasputin, klarinet i četiri decenije regea. Sada, tri dana po završetku, u prvom planu je pitanje da li se festival koji je britanski Gardijan svrstao među deset najboljih džez festivala u Evropi svake godine iznova pravi na entuzijazam i na dobru volju jednog grada. Odgovor na to pitanje neće dati publika, jer je ona svoj deo posla obavila, nego rešenje konkursa koje stiže tek na proleće, kada je januar odavno prošao.