Domaća kafa u džezvi: kako se kuva i koliko košta šolja

Domaća kafa je jedina stvar u kuhinji koju gotovo svako radi po sećanju, a retko ko isto. Neko sipa vrelu vodu, neko hladnu, neko meša u šolji, neko se zaklinje da se to nikad ne radi. Postupak je kratak, ali sitnice u njemu odlučuju da li će pena ostati ili se izgubiti.

Ritual ima i zvaničan zapis. Unesko je 2013. godine uvrstio kulturu i tradiciju turske kafe na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, na predlog Turske, a pripremu je opisao jednom rečenicom: sveže pržena zrna se sitno melju, pa se mlevena kafa, hladna voda i šećer stavljaju u posudu i kuvaju polako na šporetu, dok se ne dobije željena pena.

Kako se kuva domaća kafa da pena ostane?

Kreće se od hladne vode i tihe vatre. U džezvu ide sitno mlevena kafa i šećer, pa se prelije hladnom vodom i ostavi na slaboj vatri. Pena se skuplja dok se voda greje i nestaje čim kafa provri na jako. Kada se površina podigne, džezva se skida, sačeka se nekoliko sekundi i vrati na kratko. Pena se prvo razdeli po šoljama, pa se onda dopunjava.

Zašto baš džezva, a ne šerpica?

Zbog oblika. Džezva ima uzan vrat i široko dno, pa se pena zadržava unutra umesto da se raširi i splasne. U šerpici će voda proključati isto, ali napitak ostaje ređi, jer se para brže gubi. Zato se taj sud održao kroz sve promene mode u kuhinji, dok su se aparati menjali svake decenije.

Zašto se kafa ne cedi?

Zato što je talog deo pića. Domaća kafa se služi neproceđena, pa se mlevena kafa slegne na dno šolje i daje gustinu koju filter kafa nema. Otuda i pravilo da se poslednji gutljaj ne pije, i otuda gatanje iz šolje, koje je za većinu ljudi igra a ne verovanje.

Uneskov zapis opisuje i posluživanje: kafa ide u malim šoljama, uz čašu vode, i vezana je za mesta na kojima se ljudi okupljaju da razgovaraju.

Koliko se kafe pije u Srbiji?

Više nego u većini Evrope. Analiza objavljena 23. jula 2026, rađena na podacima FAOSTAT-a i Međunarodne organizacije za kafu, stavlja Srbiju na 12,15 kilograma po stanovniku godišnje. Ispred je jedino Bosna i Hercegovina sa 14,26, a iza slede Bugarska sa 10,63, Slovenija sa 10,43, Severna Makedonija sa 10,13, Hrvatska sa 9,16 i Crna Gora sa 9,02 kilograma.

Evropski prosek u istoj analizi iznosi 5,7 kilograma po stanovniku, odnosno oko 2,2 šolje dnevno. Nemačka je na 5,31, a Francuska na 5,21 kilogram.

Koliko košta šolja skuvana kod kuće?

Od 15 do 50 dinara, zavisno od toga šta se kupuje. U istoj analizi upoređene su cene 92 proizvoda na jednoj prodajnoj platformi, pa mlevena kafa i kafa u zrnu izlaze od 1,93 do 6,4 dinara po gramu, dok jedna kapsula košta 15 do 50 dinara.

Na godišnjem nivou to je oko 13.400 dinara za najjeftiniju varijantu, oko 36.500 za skuplju mlevenu kafu i do 40.500 dinara za domaćinstvo koje pije isključivo kapsule. Razlika između prve i poslednje cifre je tri puta veća potrošnja za isti broj šolja.

Ukratko, šest koraka

• kafa se melje sitno, sitnije nego za espreso
• u džezvu ide hladna voda, nikad vrela
• šećer se stavlja odmah, jer se u šolji ne meša
• vatra tiha, bez ključanja
• pena se prvo razdeli po šoljama
• sačeka se da se talog slegne pre prvog gutljaja

Ceo postupak traje dva minuta, a razlika između dobre i zagorele kafe nastane u poslednjih pola minuta.