Cinodont iz Argentine pomera živorođenje sisara unazad

Butna kost životinje koja je uginula pre oko 236 miliona godina na području današnjeg severozapada Argentine nosi trag kakav kod predaka sisara do sada nije opisan. Tim paleontologa Nacionalnog saveta za naučna i tehnička istraživanja Argentine objavio je 13. avgusta u časopisu Frontiers in Mammal Science analizu te kosti i zaključio da je vrsta Chiniquodon theotonicus rađala žive mladunce. Ako tumačenje stoji, živorođenje kod predaka sisara je za 90 do 95 miliona godina starije nego što se mislilo.

Vodeći autor rada je Leandro Gaetano, paleontolog te ustanove iz Buenos Ajresa.

Prvi put pokazujemo da je živorođenje postojalo kod bar jednog pretka sisara, kod vrste Chiniquodon theotonicus.

To znači da je viviparnost kod ranih cinodonata nastala u sisarskoj lozi najmanje 95 do 90 miliona godina ranije nego što se mislilo.

Viviparnost je stručni naziv za rađanje živih mladunaca, nasuprot polaganju jaja. Cinodonti su grupa koja se pojavila pri kraju perma, pre oko 260 miliona godina, a sisari su jedina njena loza koja je preživela do danas. Živorođenje se dosad vezivalo za pojavu terijskih sisara pre oko 160 miliona godina, dakle za mnogo kasniju tačku u toj priči. Kljunari i ehidne, jedini današnji sisari koji polažu jaja, ostaju izuzetak koji ta slika podnosi.

Šta je neonatalna linija?

To je tanak taman prsten u kosti koji beleži nagli skok u brzini rasta odmah posle rođenja, pa razdvaja tkivo nastalo pre rođenja od onog nastalog posle njega. Kod današnjih vrsta se prepoznaje u kostima i zubima, a kod cinodonata do sada nije bila zabeležena. U ispitanoj butnoj kosti odrasle jedinke linija se vidi kao tamnija granica, a tkivo iznad nje ima gušću mrežu krvnih sudova. Nalaz je uočen tokom postdiplomskog kursa, na primerku pronađenom na severozapadu Argentine.

Odnos mase koji ga je svrstao među placentalne sisare

Iz mera kosti tim je procenio dve vrednosti: masu na rođenju od oko 1,7 kilograma i masu od oko 12 kilograma u trenutku uginuća. Novorođenče je time imalo blizu 14 odsto mase odrasle jedinke. Taj odnos je zatim upoređen sa vrednostima za nekoliko hiljada današnjih životinja, među njima gmizavce, ptice, kljunare i ehidne, torbare i placentalne sisare.

Poređenje kod današnjih vrsta slične mase izgleda ovako:

• gmizavci poput kornjača, zmija i krokodila: odnos od oko 0,1 do 0,6 odsto
• ptice poput ždralova, pelikana i lešinara: oko 1,3 do 4,5 odsto
• sisari mase između 8 i 15 kilograma: do 18,77 odsto

Chiniquodon theotonicus je u toj analizi pao među današnje placentalne sisare, a ne među životinje koje polažu jaja. Vrednost mu je gotovo ista kao kod male afričke antilope zvane zalivski dujker.

Bili smo zapanjeni kada smo otkrili da se Chiniquodon theotonicus grupiše sa današnjim placentalnim sisarima.

Zašto bi takav način razmnožavanja imao smisla baš u trijasu, objašnjava Adrijana Mankuso, paleontolog iz iste ustanove i jedna od autorki studije. Trijas je bio period oporavka ekosistema posle masovnog izumiranja na kraju perma, sa jakom konkurencijom za resurse i izraženom sušom.

Embrioni viviparnih vrsta bili bi bolje zaštićeni od embriona vrsta koje polažu jaja.

Šta ovaj nalaz ne dokazuje

Zaključak počiva na jednoj jedinki i na posrednom pokazatelju, odnosu mase novorođenčeta i odrasle jedinke, a ne na sačuvanom embrionu u telu majke. Embrionalna tkiva kod cinodonata do sada nisu pronađena, pa nedostaje najdirektnija vrsta potvrde.

Paleontolozi koji nisu učestvovali u istraživanju traže upravo takve dokaze. Randal Irmis sa Univerziteta Jute kaže da nalaz otvara pitanje da li je živorođenje u sisarskoj lozi nastalo jednom, ali mnogo ranije, ili bar dvaput.

Trebaće nam više fosilnih dokaza da bismo proverili ove dve hipoteze.

Eva Hofman iz Američkog prirodnjačkog muzeja u Njujorku, koja se bavi evolucijom cinodonata, postavlja stroži prag.

Bili bi potrebni jaki dokazi da bi se dokazala viviparnost.

Postoje i nalazi koji idu u drugu stranu. Kod dicinodonta Lystrosaurus, koji je živeo pre oko 250 miliona godina, pronađen je embrion sačuvan unutar ljuske jajeta. Kod cinodonta Kayentatherium wellesi, starog oko 196 miliona godina, uz odraslu jedinku je nađeno 38 mladunaca, broj koji pre odgovara leglu jaja nego okotu. Nalaz iz Argentine zato govori o jednoj vrsti, ne o celoj grupi.