Creva astronauta prelaze na belančevine za nekoliko nedelja

Naučnici Univerziteta u Kopenhagenu, u saradnji sa NASA-om, analizirali su uzorke krvi 52 astronauta koji su na Međunarodnoj svemirskoj stanici proveli po nekoliko meseci i utvrdili da se rad creva menja već u prvim nedeljama boravka u bestežinskom stanju. Rad je objavljen u časopisu Nature Communications. Zatvor je među posadama odavno poznata tegoba, ali dosad se o njemu govorilo uglavnom uopšteno, dok sada postoji hemijski trag u krvi koji pokazuje šta se tačno menja i kada.

Promena je jednostavna po opisu i neprijatna po posledicama. Bakterije u crevima počinju u većoj meri da razgrađuju belančevine umesto vlakana, jer se vlakna iz obroka potroše. To se ne dešava samo u orbiti, isto stanje se sreće i kod ljudi na Zemlji, i samo po sebi nije bolest.

„Vidimo promene u uzorcima krvi astronauta koje pokazuju da crevne bakterije počinju da fermentišu belančevine u većoj meri nego inače već u roku od nekoliko nedelja od dolaska astronauta u svemir, i ta promena se nastavlja sve dok se ne vrate na Zemlju”, rekla je Đorđa la Barbera, vanredna profesorka na Odeljenju za ishranu, vežbanje i sport Univerziteta u Kopenhagenu i prvi autor rada, u saopštenju univerziteta.

Ono što razgradnja belančevina ostavlja iza sebe nisu bezopasni ostaci. Bakterije pritom stvaraju niz metabolita koji se upijaju u krv i putuju kroz telo, a deo njih dopire i do mozga preko takozvane ose crevo-mozak.

Zašto hrana u orbiti sporije prolazi kroz creva?

Objašnjenje koje autori nude tiče se same fizike leta. Bez gravitacije sadržaj creva se kreće sporije, pa bakterije duže rade na istom materijalu, a kada nestane vlakana prelaze na ono što je preostalo.

„Nedostatak gravitacije u svemiru verovatno čini da se hrana kreće sporije kroz crevo, i to se uklapa sa činjenicom da vidimo znake pojačane fermentacije belančevina”, rekao je Henrik Roager, vanredni profesor na istom odeljenju i koautor rada.

Reč „verovatno” tu nije ukras. Sporiji prolaz hrane kroz creva u ovoj studiji nije direktno meren, on je pretpostavka koja se uklapa u ono što je izmereno u krvi.

Kako je merenje izvedeno

Uzorci potiču iz tri ranije studije sprovedene na Međunarodnoj svemirskoj stanici, sa različitih misija i kroz više godina. Istraživači su koristili netargetiranu metodu, dakle nisu unapred tražili određene supstance, nego su analizirali sve metabolite u krvi da bi videli koji se menjaju. Metaboliti su male molekule u krvotoku koje odaju kako telo radi, uključujući i to šta je čovek jeo i kako mu creva funkcionišu. Osim promene vezane za belančevine, testovi su pokazali i manje promene povezane sa unosom ribe i kofeina.

„Uzorci koje smo analizirali potiču od ukupno 52 različita astronauta, na različitim misijama i kroz mnogo godina. To se prilično razlikuje od načina na koji se studija obično radi. Zato je prilično impresivno što je naša metoda uspela tako jasno da pokaže da dosledno ima više fermentacije belančevina”, rekao je Jan Stanstrup, docent i takođe prvi autor rada.

Sa strane NASA-e u istraživanju su učestvovali Sara R. Zvart i Skot M. Smit, a sa Univerziteta u Kopenhagenu, pored la Barbere i Stanstrupa, i Roager i Lars Ove Dragsted.

Šta ovo znači za let ka Marsu

Kada se planira put koji traje mesecima, stanje creva astronauta prestaje da bude sitnica.

„Znamo da se proizvodi fermentacije belančevina često povezuju sa negativnim posledicama po zdravlje, kao što su oštećenje bubrega, mogući uticaj na raspoloženje ili smanjena sposobnost fokusiranja, između ostalog”, rekao je Dragsted, profesor na Odeljenju za ishranu, vežbanje i sport i glavni autor rada.

Mere koje autori predlažu su obične koliko i problem: više vlakana u obrocima, prebiotici i terapije koje podstiču peristaltiku i skraćuju vreme prolaska kroz creva. Cilj je da se smanji fermentacija belančevina, pa time i rizik od posledica koje se sa njom povezuju.

Isti nalaz autori vezuju i za pacijente koji su vezani za krevet. I oni imaju zatvor, pa je moguće da imaju i pojačanu fermentaciju belančevina koja pogoršava njihovo stanje.

Granice studije

Studija je posmatračka i pokazuje povezanost, ne uzrok. Ona ne dokazuje da fermentacija belančevina izaziva zatvor kod astronauta, niti da su bubrezi, raspoloženje ili koncentracija posada zaista bili narušeni, jer to ovde nije mereno. Zdravstvene posledice o kojima govori Dragsted potiču iz ranijih istraživanja o proizvodima ove fermentacije.

Merene su male molekule u krvi, a ne sam sastav crevne flore, pa je zaključak o radu bakterija posredan. Uzorci dolaze iz tri odvojene studije, sa različitim posadama i različitim misijama, što je autorima pomoglo da razlike među pojedincima ne zamagle nalaz, ali nije bio eksperiment sa unapred zadatim uslovima. Da li predložene mere zaista pomažu, mora se proveriti na posadama u orbiti.