JAXA pokazala sondu MMX, uzorak sa Fobosa stiže 2031.

Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) pokazala je 13. avgusta novinarima u svemirskom centru Tanegašima letelicu misije MMX, skraćeno od Martian Moons eXploration, koja treba da sleti na Fobos, veći od dva Marsova meseca, i da sa njegove površine donese uzorak na Zemlju. Lansiranje raketom H3 sa istog kosmodroma planirano je za japansku fiskalnu 2026. godinu, a povratak uzorka za fiskalnu 2031.

O Fobosu i Deimosu se, uprkos desetinama misija poslatih ka Marsu, zna malo. Do sada su ih letelice uglavnom snimale u proletu, dok su putovale ka planeti ili je obilazile, pa merenja sastava nema u ozbiljnijem obimu. MMX bi bio prva misija koja se duže zadržava u blizini oba meseca, prva koja sleće na Fobos i prva koja iz sistema Marsa vraća materijal na Zemlju.

Šta letelica nosi i kako uzima uzorak

Cela letelica sa gorivom teži oko 4.200 kilograma i sastavljena je iz tri modula: pogonskog, povratnog i istraživačkog. Pogonski je nosi do Marsa i drži navigaciju i orijentaciju, povratni ima antenu za vezu sa Zemljom i dva krila solarnih panela, a istraživački je onaj koji sleće, sa četiri noge i naučnim instrumentima.

Put do Marsa traje otprilike godinu dana. Posle toga sledi oko tri godine kruženja oko Fobosa, prikupljanja podataka i traženja mesta za sletanje. Sa površine treba uzeti najmanje 10 grama materijala, i to na dva načina: bušilicom koja vadi jezgro sa dubine od dva centimetra i pneumatskim sakupljačem koji pod pritiskom gasa podiže prah u posudu. Deimos se samo posmatra, bez sletanja.

Povratna kapsula ima prečnik oko 60 centimetara i toplotni štit za ulazak u atmosferu. Sleće u Australiji, odatle ide u institut ISAS u Sagamihari kraj Tokija, gde se rastavlja u namenskoj laboratoriji, a uzorak se katalogizuje i daje istraživačima.

Gravitacija na Fobosu je toliko slaba da je konstrukcija nogu bila jedan od težih delova posla, kaže Akinari Uehara, inženjer kompanije Micubiši elektrik.

Moramo da sprečimo da sonda padne tako što će noge ublažiti udar pri sletanju.

Istu pojavu pokazuje i rover koji ide na površinu. IDEFIX na Zemlji teži 25 kilograma, a na Fobosu bi na vagi pokazao koliko i 15 grama. Zajednički ga prave francuska agencija CNES i nemački DLR, ime je dobio po psu iz stripa o Asteriksu, a spušta se pre nego što glavna letelica sleti.

Zašto je važno odakle su Fobos i Deimos?

Zato što odgovor menja to šta uzorak uopšte predstavlja. Po jednoj hipotezi, oba meseca su nastala od krša izbačenog u orbitu posle udara velikog tela u mladi Mars, pa bi u tom slučaju nosili zapis o uslovima na samoj planeti. Po drugoj, reč je o asteroidima iz spoljašnjeg dela Sunčevog sistema koje je Marsova gravitacija zarobila, i tada bi njihov sastav govorio o tome kako su se voda i organska jedinjenja kretala kroz Sunčev sistem.

Na to se oslanja i Patrik Mišel, francuski astrofizičar koji radi na roveru IDEFIX.

MMX će rasvetliti mehanizme prenosa koji su vodu, isparljiva jedinjenja i organska jedinjenja doneli iz spoljašnjeg Sunčevog sistema u oblast unutrašnjih stenovitih planeta.

Ako su Fobos i Deimos zaista ostaci tih ranih sistema dostave, oni možda čuvaju tragove o samom poreklu života.

Evropska svemirska agencija u misiji učestvuje opremom za komunikaciju u dubokom svemiru: daje predajnik, pojačivač snage i podršku mreže zemaljskih stanica Estrak, preko koje se šalju komande i prima telemetrija. Infracrveni spektrometar MIRS, jedan od jedanaest naučnih instrumenata na letelici, razvija Pariska opservatorija, tačnije laboratorija LESIA, sa još četiri francuske laboratorije i u partnerstvu sa agencijom CNES.

Ko će prvi doneti komad Marsa

Japan već ima iskustvo sa vraćanjem materijala iz svemira. Sonda Hajabusa-2 donela je 2020. godine 5,4 grama stena i prašine sa asteroida, pa bi uzorak sa Fobosa bio višestruko veći.

Nije jedini kandidat. Kineska letelica Tjenven-3 planirana je za lansiranje oko 2028. i takođe cilja povratak uzoraka sa Marsa oko 2031, dakle u istom razdoblju. Uzorci koje je rover Persiverens prikupio na površini Marsa za sada nemaju kome da budu predati, jer je posle glasanja u američkom Kongresu u januaru program njihovog povratka faktički obustavljen.

Vredi razdvojiti šta se ovom misijom može dobiti, a šta ne. Deset grama praha sa Fobosa ne dokazuje poreklo života i ne odgovara na pitanje da li je Mars imao živi svet. Analiza sastava može da razdvoji dve hipoteze o nastanku meseca, ali ako se pokaže da je materijal mešavina, tumačenje ostaje otvoreno. Uz to, nijedan od navedenih datuma nije garancija: MMX još nije lansiran, sletanje na telo praktično bez gravitacije nije rutina, a japanski lander SLIM se 2024. godine prevrnuo pri dodiru sa Mesecom, iako je posle toga slao podatke i preživeo nekoliko lunarnih noći.