Japan: MMX sonda za Fobos kreće 20. oktobra
JAXA je objavila datum lansiranja misije MMX: sonda poleće 20. oktobra raketom H3 ka Marsovom mesecu Fobosu, uzorak stiže na Zemlju 2031.
Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) objavila je 20. avgusta 2026. tačan raspored lansiranja sonde Martian Moons eXploration, skraćeno MMX. Poletanje je zakazano za 20. oktobar 2026. u 4 sata, 41 minut i 3 sekunde po japanskom vremenu, što je 19. oktobra u 19.41 po Griniču. Sonda kreće sa kompleksa Jošinobu u svemirskom centru Tanegašima, raketom H3, u njenom desetom letu, sa oznakom H3 F10. Cilj misije je Fobos, veći od dva Marsova meseca, sa kog MMX treba da sleti i sakupi najmanje 10 grama tla, dok će drugi mesec, Dejmos, samo posmatrati iz orbite, bez sletanja.
Reč je o prvoj japanskoj misiji koja pokušava da vrati uzorak sa površine nekog od Marsovih meseci. Poduhvat je prvobitno bio planiran za 2024. godinu, ali je datum lansiranja u međuvremenu pomeren za 2026. JAXA je u saopštenju navela i rezervni period, od 21. oktobra do 7. novembra 2026, za slučaj da lansiranje 20. oktobra ne uspe iz nekog razloga. Agencija upozorava da se sat poletanja tokom tog perioda može menjati: „Vreme lansiranja se može promeniti tokom rezervisanog perioda lansiranja”, stoji doslovno u saopštenju.
Sonda na lansiranju teži oko 4.000 kilograma, od čega je oko 1.900 kilograma pogonsko gorivo. Nosi sedam naučnih instrumenata, među njima gama i neutronski spektrometar MEGANE, koji je obezbedila američka svemirska agencija NASA, kao i kameru rezolucije 4K i 8K, razvijenu u saradnji sa japanskom televizijom NHK, prvu koja bi trebalo da snimi Mars u 8K rezoluciji. Na Fobos će zajedno sa MMX sleteti i mali rover IDEFIX, težine manje od 30 kilograma, koji su napravile francuska svemirska agencija CNES i nemačka DLR. Ime je preuzeto od psa iz stripa o Asteriksu.
Da li su Marsovi meseci zarobljeni asteroidi?
Glavno naučno pitanje na koje MMX treba da odgovori jeste poreklo Fobosa i Dejmosa: da li su to asteroidi koje je gravitacija Marsa zarobila u dalekoj prošlosti, ili su ostaci nekog većeg tela koje se nekada sudarilo sa planetom. Odgovor bi, po navodima JAXA, mogao da pomogne u razumevanju kako se formirao sam sistem Marsa, a posredno i kako je nastajao Sunčev sistem. Agencija u saopštenju pominje i mogućnost da se Fobos u budućnosti koristi kao svojevrsna prirodna svemirska stanica, kao deo razvoja tehnologije potrebne za buduće letove ljudi na Mars.
Posle uzimanja uzorka, MMX treba da napusti Fobos i uputi povratnu kapsulu ka Zemlji. Sletanje kapsule planirano je u Australiji, 2031. godine. To je tačka oko koje se izvori slažu, dok se oko ukupnog trajanja same misije razilaze. Portal phys.org navodi da će sonda ostati u orbiti oko Marsa oko tri godine, dok Vikipedija navodi da je ukupno trajanje cele misije, od lansiranja do povratka uzorka na Zemlju, planirano na pet godina. Koja od te dve procene tačnije opisuje raspored leta, iz dosadašnjih saopštenja JAXA ne može se sa sigurnošću utvrditi.
Ni sam datum objavljen 20. avgusta nije potpuno konačan. JAXA zadržava rezervni period do 7. novembra i izričito navodi da se sat lansiranja u tom periodu može promeniti, što znači da 20. oktobar ostaje najavljeni termin, a ne zagarantovan. Glavno naučno pitanje misije, poreklo Marsovih meseci, ostaje otvoreno sve do 2031. godine, kada bi uzorak sa Fobosa trebalo da stigne u laboratorije na Zemlji i da ga nezavisni timovi naučnika analiziraju.
