Požari u Evropi mogli bi do 2100. da se utrostruče
Nova studija Potsdamskog instituta pokazuje da bi opožarena površina u Evropi do kraja veka mogla porasti i do 192 odsto, dok bolje gašenje taj rast može preseći za više od 90 odsto.
Opožarena površina u Evropi mogla bi do kraja veka da poraste za skoro dva puta u odnosu na danas, pokazuje studija koju je danas, 20. avgusta, objavio Potsdamski institut za istraživanje uticaja klime, uz učešće Zenkenbergovog društva za istraživanje prirode. Rad je izašao u časopisu Global Change Biology, pod identifikatorom 10.1111/gcb.71043, a prvi autor je Majk Biling, istraživač Potsdamskog instituta.
Tim je uporedio projektovani godišnji prosek za period od 2070. do 2100. godine sa referentnim modelovanim periodom od 2000. do 2030. godine. Po scenariju niskih emisija, oznaka SSP1-2,6, opožarena površina raste za oko 39 odsto godišnje. Po scenariju visokih emisija, oznaka SSP3-7,0, rast iznosi oko 192 odsto. Autori posebno izdvajaju Mediteran, zapadnu i srednju Evropu kao područja u kojima se uslovi za požare najviše pogoršavaju.
“Klimatske promene podižu aktivnost požara širom Evrope kako vrući, suvi i vetroviti uslovi postaju sve oštriji”, rekao je Biling u saopštenju instituta.
“Naši rezultati pokazuju da bi moglo da dođe do širokog povećanja opožarene površine čak i pri uporedno niskom zagrevanju od oko 1,8 stepeni Celzijusa”, dodao je Biling.
Drugi deo rada, koji su razvili koautori iz Zenkenberga, modeluje koliko ljudsko delovanje, prevencija, rano otkrivanje i gašenje požara, može da ublaži taj rast u svetu sa višim temperaturama. Po tom računu, bolje upravljanje požarima moglo bi da smanji opožarenu površinu za 92 odsto pri zagrevanju od 1,8 stepeni Celzijusa. Pri zagrevanju od oko 3,6 stepeni to smanjenje pada na 72 odsto, dakle što je toplije, to manje gašenje požara može da nadoknadi.
Tomas Hikler, naučnik Zenkenbergovog društva za istraživanje prirode i koautor studije, upozorava da ta sposobnost nije neograničena.
“Vidimo da se uslovi za požare pogoršavaju, pa moramo više da ulažemo, ali ako požari postanu zaista ekstremni, naša sposobnost da ih obuzdamo mogla bi da se slomi”, rekao je Hikler u saopštenju instituta.
Studija je objavljena usred još jedne teške požarne sezone u Evropi. Do 12. avgusta 2026. u Evropskoj uniji je izgorelo oko 550.000 hektara, oko 2,5 puta više od dvadesetogodišnjeg proseka za taj datum. Kao primer iz ove sezone autori navode požare u Francuskoj, Španiji i Grčkoj.
“Požari u Francuskoj, Španiji i Grčkoj pokazuju koliko brzo vrući, suvi i vetroviti vremenski uslovi mogu da rastegnu vatrogasce i njihova sredstva”, rekla je Kirsten Tonike, naučnica Potsdamskog instituta i koautorka studije.
Tonike dodaje da smanjenje emisija ostaje nezaobilazan deo odgovora, bez obzira na to koliko se uloži u gašenje požara. “Sa klimatskim promenama, uslovi bi mogli da postanu toliko ekstremni da zaista dostignemo granice onoga što možemo da uradimo da sprečimo i ugasimo požare kada dostignu određenu veličinu. Zato je smanjenje emisija apsolutno neophodno, zajedno sa jačanjem lokalnog upravljanja požarima”, zaključila je Tonike.
Rad ne tvrdi da će se ovakav rast opožarene površine sigurno ostvariti, niti da su konkretni požari ove sezone u Francuskoj, Španiji i Grčkoj direktna posledica izračunatih scenarija, oni su samo kontekst uz koji je studija objavljena. Reč je o projekciji dva klimatska scenarija na kraju veka, ne o merenju uzroka pojedinačnog požara. Sami autori upozoravaju i da procena koliko gašenje požara može da pomogne u mnogo toplijem svetu možda deluje optimističnije nego što će stvarnost dozvoliti, jer je zasnovana na sposobnostima upravljanja požarima kakve poznajemo danas.
