Vrućine kose Evropu: preko 1.300 mrtvih, na redu Balkan
Istorijski toplotni talas oborio je rekorde širom kontinenta, SZO broji preko 1.300 preko-normalnih smrti, a vrelina se sada seli ka Nemačkoj, Italiji i Balkanu, uz požare i crvene meteo-alarme.
- Svetska zdravstvena organizacija od 21. juna beleži preko 1.300 preko-normalnih smrti u Evropi, oko 1.000 samo u Francuskoj.
- Najtopliji dan bio je 23. jun, kada je u francuskom mestu Pissos izmereno 44,3 stepena.
- Nemačka je tri dana zaredom obarala rekorde, a u Košenu je 28. juna izmereno 41,7 stepeni.
- Crveni alarmi bili su na snazi u šest zemalja, a vrelina se sada seli ka Balkanu.
Toplotni talas koji je za nešto više od nedelju dana odneo preko hiljadu života u zapadnoj Evropi sada se pomera ka jugoistoku kontinenta, pa i ka Srbiji i ostatku Balkana, gde meteorolozi najavljuju prve ozbiljne vrhunce vreline u prvim danima jula. Za region koji svako leto sve teže podnosi tropske noći, evropski bilans iz juna nije daleka statistika, već upozorenje koje se ne tiče samo Pariza ili Madrida.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je od 21. juna u Evropi zabeleženo preko 1.300 preko-normalnih smrti, pri čemu samo na Francusku otpada oko hiljadu slučajeva od 24. juna. Reč je o takozvanoj prekomernoj smrtnosti, dakle o broju umrlih iznad onoga što bi se u tom periodu očekivalo, a upravo taj pokazatelj stručnjaci koriste da izmere pravi danak ekstremne vreline.
Najtopliji dan bio je 23. jun, kada je u francuskom mestu Pissos izmereno 44,3 stepena, uz 42,1 stepen u Bordou i junski rekord od 40,9 stepeni u samom Parizu. Prvi udar, između 22. i 23. juna, najžešće je pogodio zapad kontinenta, Francusku i Španiju, gde su zatvarane škole i ograničavan pristup pojedinim spomenicima, dok se u kasnijoj fazi žarište premestilo na centralnu i istočnu Evropu.
Zašto je ovaj talas srušio toliko rekorda?
Meteorolozi vrelinu pripisuju stabilnom polju visokog pritiska koje se danima zaustavilo iznad kontinenta i delovalo kao toplotni poklopac, sprečavajući svežije vazdušne mase da prodru sa Atlantika. Takva blokada zadržava vreo vazduh na jednom mestu i iz dana u dan podiže maksimume, pa je Nemačka tri dana zaredom obarala temperaturne rekorde, a u mestu Košen je 28. juna izmereno 41,7 stepeni.
Crveni meteorološki alarmi, najviši stepen upozorenja, bili su na snazi u Britaniji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Luksemburgu. U više gradova otvarani su rashladni centri i deljena voda, dok su vlasti apelovale na najstarije i hronične bolesnike da izbegavaju izlazak u najtoplijem delu dana. Naučnici upozoravaju da su ovakvi talasi, nekada retki, sve češći, i da klimatske promene pomeraju granicu onoga što evropska leta donose.
Šta čeka Balkan?
Prognoze pokazuju da se žarište vreline kroz prve dane jula premešta ka Italiji, jugoistoku kontinenta i Balkanu, regionu koji je i inače među najizloženijim tropskim noćima i sušama. Za Srbiju, gde zdravstveni sistem svakog leta izdaje upozorenja za starije sugrađane, evropski bilans je podsetnik da toplotni talas nije samo neprijatnost, već javnozdravstveni rizik sa merljivim posledicama.
Iskustvo zapada kontinenta pokazuje da odziv, od rashladnih centara do jasnih uputstava za ranjive grupe, odlučuje koliko će ljudi talas preživeti. Pitanje za naredne dane nije da li će vrelina stići do nas, već koliko su naši gradovi spremni da je dočekaju. Kako vi podnosite ovogodišnje vrućine i šta biste tražili od lokalnih vlasti da olakšaju najtoplije dane?
